Све камере у српским школама умрежиће с полицијом
Ускоро би све школе у Србији требало да буду повезане са полицијским станицама. Увезивање школа и полиције, како би се смањило и спријечило вршњачко насиље, али и криминал у школама, обећао је министар просвјете Младен Шарчевић. Многе школе већ имају видео-надзор, а поједине су и успоставиле везу са локалним полицијским станицама.
У увођењу ове безбједносне мјере предњачи Београд, гдје је, према подацима Министарства унутрашњих послова, 200 васпитно-образовних установа покривено камерама. Негдје су камере увеле установе, а негдје је то урађено уз помоћ општина. Као модел за цијелу Србију може да послужи неколико београдских општина, гдје се снимци из школског дворишта и ходника у реалном времену преносе у МУП и могу да се прате на мониторима локалних полицијских испостава.
- Видео-надзор на територији Палилуле, Врачара, Земуна, Савског вијенца, Вождовца, Обреновца и Старог града повезан је с мониторинг центрима у подручјима полицијских станица - објашњавају у Министарству унутрашњих послова. - Током 2015. године, и у девет основних школа на територији Чукарице инсталиран је видео-надзор, који је повезан са мониторинг центром у полицијској станици те општине. У сарадњи са органима локалне самоуправе, ПУ за град Београд настоји да се мониторинг инсталира на подручју свих општина у граду. Овакав вид сарадње значајно доприноси подизању нивоа безбједности ученика у школама.
Како у Београду, тако би требало да буде и у цијелој Србији. Процене Министарства просвјете су да у Србији око 40 одсто школа има видео-надзор, док је у Београду 85 одсто образовних установа покривено камерама. Ван главног града више су изузетак него правило оне које су и повезане са полицијом.
Директори београдских школа које снимке шаљу полицији кажу да је ово добар начин да ученике штите од напада других ђака, али и од дилера дроге, који се мотају око школа, па и од других врста криминала. Милан Бајић, директор ОШ “Јосиф Панчић“ у Београду, каже да сви они који би хтјели да раде нешто противзаконито унапред одустану, јер знају да се све снима.
- Свако ко би пришао школи унапред зна да ће бити снимљен, а сви снимци се чувају најмање двије недјеље и могу да се врате уназад. Тако смо више пута рјешавали сукобе између ученика, гдје јасно видимо шта се заправо догодило - објашњава Бајић. - Камере су ту прије свега због превентиве и надамо се да ће тако и остати. Имамо 12 камера и покривени су главни дијелови дворишта и ходника. Прије неколико година, када је видео-надзор уведен, то је финансирала општина. У међувремену, како се која камера кварила, сами смо куповали нове. Општина је платила и повезивање са полицијом.
Добра су и искуства ОШ “Вук Караџић“ на београдској општини Стари град, из које се снимци такође шаљу у полицију. Према ријечима директора Златка Грушановића, било би добро када би за цио пројекат безбједности у школама било више новца, па да више полицајаца буде ангажовано на праћењу снимака, како би реаговали чим примијете неко сумњиво лице испред школе.
- Ваљало би и да све школе имају аларме повезане са полицијом, који би се оглашавали у станици чим неко покуша да провали - сматра Грушановић. - У нашој школи о безбједности брине и школски полицајац, а сами смо уградили и аларм. Раније смо имали и приватно обезбјеђење, али је оно за школу било прескупо. Сада постоји само у оним установама гдје родитељи хоће сами да финансирају приватне чуваре.
- О безбједности у школама брине и 370 школских полицајаца. Веће школе имају полицајца који брине само о дјеци из те установе. Ако је ријеч о малим школама, један школски полицајац задужен је за безбједност двије, па и три установе.
Извор: Вечерње новости