Тајна "Спасиоца свијета": Ко је дао пола милијарде за непровјерени оригинал?

Мјесец дана уочи продаје аукцијска кућа Кристи послала је слику на праву турнеју. Људи су стајали у редовима у Хонгконгу, Сан Франциску, Лондону и Њујорку како би је видјели уживо. 

Конзервативни арт-дилери су се окренули савременим технологијама: на јутјубу се појавила серија видео-клипова о овом умјетничком дјелу. 

Кристи није погријешио и успио је да заради астрономску провизију од 50 милиона долара. Током 20-минутног жестоког надметања у сали, преко телефона и онлајн, цијена је одлетјела до апсолутног свјетског рекорда од 450 милиона долара. То је више од два пута више него претходни рекорд, који је постигла слика Пабла Пикаса "Жене из Алжира" 2015. године - 179 милиона долара. 

Најновији рекорд тешко да ће неко успјети да обори не само у наредним годинама, него било када у историји аукцијске продаје. И, док једни расправљају о томе може ли умјетничко дјело толико да кошта, други постављају много важније питање: "А да ли је то уопште Да Винчи?".

До 2011. године ова слика је сматрана радом једног од ученика мајстора ренесансе и многи стручњаци и даље сумњају у то да је она дјело руку Леонарда да Винчија.

Руски траг

У овој продаји било је необично све, почев од избора аукције: "Салвадор мунди" је био изложен у сегменту послијератне и савремене умјетности, што је чудно за слику која је датирана 1499. годином. 

На овај начин Кристи је покушао да подигне почетну вриједност платна, јер су се посљедњих година главни колекционари усредсредили на умјетност 20. вијека, док понуда дјела старих мајстора привлачи све мање пажње и новца. 

Ипак, првобитна цијена за Да Винчија била је прилично скромна - 100 милиона долара. Разлог је, највјероватније, у томе што је историја власништва над сликом прилично нејасна.

Посљедњи власник "Спасиоца свијета" био је руски бизнисмен и колекционар Дмитриј Риболовљев, који се прије неколико година нашао у средишту великог скандала. Бивши власник Уралкалија оптужио је за махинације свог швајцарског арт-дилера Ива Бувјеа који је набављао дјела умјетности за Риболовљевљеву колекцију по реалној цијени, а препродавао их наручиоцу уз огромну доплату. Тако је "Спасиоца свијета" Бувје купио за 80 милиона долара, а Риболовљев је за платно издвојио 127,5 милиона долара. 

Бизнисмен је оптужио дилера да му је два пута превише наплатио слике. Сада су Риболовљев и Бувје у судском спору, а незадовољни колекционар је одлучио да постепено распрода своју збирку.

Од 45 фунти до 450 милиона долара

Мотиви Риболовљева за продају "Спасиоца свијета" су јасни: потребан му је новац. И резултат је, по свој прилици, превазишао очекивања. Бизнисмену ће сада бити тешко да докаже суду да је оштећен након посла с Бувјеом. 

Још 1958. године, када се платно први пут нашло на аукцији у Содбију, али још није било квалификовано као Да Винчијево дјело, продавац је успио да заради за њега свега 45 фунти. 

Слика се у званичним документима први пут спомиње тек у 17. вијеку. Према подацима истраживања организације Арт воч, даље прелажење "Спасиоца свијета" од једног до другог власника у наредна четири вијека потврђен је прилично неодређеним формулацијама "вјероватно је купљен", "вјероватно припада потомку", "претпоставља се да је довезао платно са собом у Енглеску", "могуће је да га је пренио у насљедство". 

Судбина слике се на овај начин прати до 1900. године, када је доспјела у збирку енглеског барона Фредерика Кука.

Платно је 2004. године купила група арт-дилера и однијела га на рестаурацију. Детаљи нису откривени, али је након тога "Салвадор мунди" прошао неколико експертиза у музејима Европе и САД. Лондонска национална галерија одлучила је да Да Винчија призна као аутора овог платна. "Спасилац свијета" је 2011. године био представљен на њиховој изложби "Леонардо да Винчи: умјетник Миланског двора" као "откриће вијека". 

Да Винчијев код

Данас постоји само двадесетак слика за које је јасно утврђено да су дјело Леонарда да Винчија. Без бављења појединостима експертиза и анализом њеног пута од једног до другог власника, може се рећи да "Спасилац свијета" изазива подозрење, а за то постоји неколико разлога. 

Утицајни умјетнички критичар, колумниста Њујорк магазина Џери Салц наводи најубедљивије разлоге. 

Као прво, нема никаквих скица које доказују да је Да Винчи радио над овом, за њега потпуно нетипичном, фронталном представом лика Исуса.

Као друго, нема свједочанстава о томе да је Да Винчи уопште добио поруџбину за ову слику: тих година је мајстор, познат по свом спором раду на сликама, био заузет математичким истраживањима и великим платнима, међу којима је и легендарна Ђоконда.

Најзад, познати њемачки стручњак за стваралаштво Леонарда да Винчија, Франк Золнер, навео је озбиљне аргументе у корист тврдње да "Спасилац свијета" није слика самог мајстора, него рад ученика из његове радионице. Ипак, закључци Золнера нису били укључени у материјале каталога Кристија. 

Најједноставнији и најубједљивији начин да се развеју сумње била би детаљна техничка и хемијска експертиза која је сада прилично поуздана. Ипак, Кристи управо то није учинио, нарушавајући тиме не само свој углед престижне аукцијске куће, него и читавог арт-бизниса. 

Уколико нови власник "Спасиоца свијета" открије да је дао 450 милиона долара за рад мајсторовог ученика, тржиште умјетнина очекује колапс.

Извор: Спутњик