Стевандић: Било који Србин на Младићевом мјесту био би осуђен
"Да читав рат није изашао из канцеларије, име би му било тамо уписано, јер је ријеч о пројектованој кривици и пресуди", истакао је Стевандић.
Он је новинарима рекао да пресуда Младићу није правоснажна, јер постоји жалбени поступак и другостепено одлучивање.
"Наравно да ћемо се, као у случају првог предсједника Српске Радована Караџића, потрудити да оспоримо пресуду. Логички, она је лака за оспорити и то је наша обавеза. То силеџијско право и непровођење правде Хашког трибунала говори о дисбалансу, јер имамо 1.400 година казни за Србе, док су сви остали осуђени на око 100 година", рекао је Стевандић.
Он је истакао да је Хашки трибунал направљен да послужи као средство за "легализацију" планова оних који су креирали распад бивше Југославије и братоубилачки рат.
"Они су креирали ко ће бити жртва, а ко кривац. Ту нема бриге за жртве и расељене и то је пројекат изван наших моћи. Надајмо се да таквих пројеката неће бити и да ће народи схватити да као деведестих година прошлог вијека не треба да буду употријебљени за креирање туђих планова", рекао је Стевандић, који је и лидер Уједињене Српске.
Предсједник Клуба Бошњака у Вијећу народа Српске Мујо Хаџиомеровић рекао је "да је казна Младићу премала у односу на злочин почињен у агресији 1992-1995. године".
Он је навео да је "незадовољан што Младић није одговарао за геноцид у општини Власеница".
Члан Главног одбора НДП-а Војислав Глигић изјавио је да би Српска требало да уложи труд и финансијска средства за оспоравање пресуде Ратку Младићу, као што је то радила Хрватска, бранећи своје генерале.
"Вјерујем да ће руководство Српске направити добар тим који ће сљедећих мјесеци радити на том послу. То треба урадити због историје, будућности и зато што ми се чини да нису презентоване све чињенице у Младићевом предмету", рекао је Глигић.
Говорећи о формирању комисије за рјешавање парламентарне кризе у Српској, Глигић је истакао да послије недавног састанка представника власти и опозиције нису изношене толико тешке оптужбе као раније.
"Суштина је да смо направили први корак и понудили споразум који би требало да се усагласи између парламентарних странака како би се деблокирао рад парламента и наставио нормалан рад у наредној години, која је и изборна", рекао је Глигић.
Он је додао да му се чини да и власт има воље да се дође до договора и изабере руководство те комисије.
"Циљ је да то завршимо до Нове године. Ако то нисмо у стању, вјерујем да у изборној години неће бити шансе за договор Савеза за промјене и власти", рекао је Глигић.
Извор: СРНА