Младићу са Дауновим синдромом посао конобара
Са тацном у руци гостима прилази расположен и широког осмијеха. Ништа му није тешко, иако посао конобара није нимало лак.
То му је била велика жеља, каже мајка Сена. Једва чека кад ће на посао, размишља и прича о томе и када је код куће. При повратку с посла препричава искуства, сусрете с људима, једном ријечју, све то, каже, чини га пресретним.
- Уопште није уморан и то ме највише одушевљава. Након сваког повратка са посла препричава догодовштине тога дана - Сена Ћуран, Адина мајка.
Чим је чуо за Адину жељу привредник Борис Лебурић одлучио је да му пружи шансу. Има 40 запослених, а за најновијег радника има само ријечи хвале.
Адо је ангажован по три сата дневно. Има велику подршку радних колега. Кажу да су почели с једноставним задацима, али да је само након три дана уходавања, Адо почео да користи и касу.
Идеја да ради као конобар потекла је од Адиног персоналног асистента, који с њим проводи доста времена.
Прича да су једном сједили у локалном пабу када му је Адо повјерио своју жељу да буде конобар. Шансу је добио на један дан у дјечијој недјељи, што је одушевило суграђане, па је сав приход и бакшиш тог дана отишао у Дневни центар.
Код гостију које је послуживао позитивне емоције и подршка.
Социјализација 20-годишњег младића траје већ 15 година, од вртићког узраста, преко школовања и дневног центра.
Дружење је кључ његовог задовољства, па је посао права прилика за његову срећу, каже мајка.
Борба им је често била тешка, понекад и претешка. Сада када погледа сина, каже, није била узалудна.