Неизвјесна судбина око 6.500 миграната у Србији
УНХЦР барата приближно истом бројком (6.600), док у Центру за помоћ тражиоцима азила кажу да их је најмање 7.000.
Понајвише их је из Авганистана и Пакистана, потом Ирана и Ирака, држава сјеверне Африке, наводи лист у издању од уторка.
Како прецизира Светлана Палић из Комесаријата за избјеглице и миграције, од марта 2016. године у прихватним центрима Србије боравило је између 2.500 и 3.500 миграната, а сада их је око 5.500.
Према њеним ријечима, укупни капацитет 17 центара је око 6.000 места, али се може обезбиједити и која стотина више.
Проблем је што, како се наводи, мигранти избјегавају смјештај у центрима у Прешеву, Белој Паланци или Пироту јер желе да буду ближе границама ЕУ кроз које очајнички траже пролаз.
Процјена је да дуж државних међа Мађарске, Хрватске и БиХ има између 800 и 1.000 миграната који вребају прилику за илегалан прелазак.
Садашње "језгро" миграната у Србији пуни се не само приливом из Грчке, преко Сјеверне Македоније или Албаније, већ и повратним таласима из Хрватске, БиХ и Мађарске.
Ријеч је, пише лист, о такозваном изгуривању (push back), методи коју примјењују полицијске и пограничне службе сусједних држава.
Међународне хуманитарне организације документовале су и случајеве ланчаног изгуривања - из Словеније у Хрватску, из Хрватске у БиХ, а одатле у Србију.
Према подацима Центра за помоћ тражиоцима азила, од јануара до средине септембра 2019. године евидентирано је 1.256 "изгураних" из околних земаља, највише из Хрватске и Мађарске.