latinica  ћирилица
18/02/2020 |  08:43 ⇒ 08:44 | Аутор: Политика

Неизвјесна судбина око 6.500 миграната у Србији

Од затварања "балканске руте" у марту 2016. године, број миграната у Србији никада није био већи него ове зиме. Комесаријат за избјеглице процјењује да их је око 6.500, пише Политика.
Мигранти - Фото: ТАНЈУГ
МигрантиФото: ТАНЈУГ

УНХЦР барата приближно истом бројком (6.600), док у Центру за помоћ тражиоцима азила кажу да их је најмање 7.000.

Понајвише их је из Авганистана и Пакистана, потом Ирана и Ирака, држава сјеверне Африке, наводи лист у издању од уторка.

Како прецизира Светлана Палић из Комесаријата за избјеглице и миграције, од марта 2016. године у прихватним центрима Србије боравило је између 2.500 и 3.500 миграната, а сада их је око 5.500.

Према њеним ријечима, укупни капацитет 17 центара је око 6.000 места, али се може обезбиједити и која стотина више.

Проблем је што, како се наводи, мигранти избјегавају смјештај у центрима у Прешеву, Белој Паланци или Пироту јер желе да буду ближе границама ЕУ кроз које очајнички траже пролаз.

Процјена је да дуж државних међа Мађарске, Хрватске и БиХ има између 800 и 1.000 миграната који вребају прилику за илегалан прелазак.

Садашње "језгро" миграната у Србији пуни се не само приливом из Грчке, преко Сјеверне Македоније или Албаније, већ и повратним таласима из Хрватске, БиХ и Мађарске.

Ријеч је, пише лист, о такозваном изгуривању (push back), методи коју примјењују полицијске и пограничне службе сусједних држава.

Међународне хуманитарне организације документовале су и случајеве ланчаног изгуривања - из Словеније у Хрватску, из Хрватске у БиХ, а одатле у Србију.

Према подацима Центра за помоћ тражиоцима азила, од јануара до средине септембра 2019. године евидентирано је 1.256 "изгураних" из околних земаља, највише из Хрватске и Мађарске.