Аца Трандафиловић је био умјетник који је, поред доброг гласа имао и много забављачког дара и био прави мајстор непосредног контакта са свијетом. Он је у том погледу, био ненадмашан. Његова публика није долазила само да га слуша, него и да са ним пјева. Знао је да погоди најтананија осјећања гостију, да их носи на крилима пјесме и маште. Према тој публици, која га је слушала и подржавала, стари шармер је подешавао и свој репертоар, градских, винских пјесама и провјерених народних мелодија: „Донеси вина крчмарице“, „У рану зору“, „Еј, по Градини месечина сија мека“, „Идем кући, а већ зора“, и тако редом........

Посљедњих година код нас је све мање оних који се возе аутобусима. У јавним градским превозима, тамо гдје их има, углавном се возе пензинери и ученици. У љетне дани аутобуси су полупразни, па се често поставља питање рентабилности. С друге стране многи аутобуси су стари, без климе, а често и касне, па је често таква вожња нехума. И међуградски саобраћај је због рентабилности сведен на минимум, па је и оно мало путник аодустаје од овог вида превоза. Аутобуси којима се возимо стари су око двије деценије. Пракс је показала да све зависи гдје, али и са којим превозником путујете. Што даље путујете, веће су вам шансе да ћете безбједније и комфорније и путовати. О аутобуском превозу причамо у "Разбудилнику"!