Тихомир Левајац , писац и професор српског језика у пензији, добитник награде Удружења књижевника за 2019. год. И добитник Пелагићеве награде за 2020. год , вечерас је гост у емисијиДобро вече, човјече. О гдину Левајцу и његовом књижевном дјелу можда најбоље говори један од рецензената његове књиге ,, Машта , таштина и ништа”, гдин Горан Дакић. ,,Ако сте својевремено, прије двадесет љета, прочитали ,,Јопет суданију” и помислили да Левајац никада више самога себе неће прескочити; ако вам је након тога шака пао ,,Одсјај духа” и уколико сте још једном помислили да Левајац послије тога нема шта да каже; можда сте потом прочитали ,,Опроштајно писмо Старог храста” и рекли Левајцу и себи да је то-то, да је ПиСац ударио последњу тачку, последње три тачке, the end, то би било све народе; уколико сте и даље лакомо превртали по библиотеци и у руке узели ,,Причу која лута свиетом”,биће да сте се још једном преварили и да сте још једном помислили да је то Левајчев тестамент, можда чак и рукопис који ће понијети са собом када крене тамо гдје сви морамо једном... Залуд! Левајац једноставно не жели да остари! Не падају му такве ствари на памет.”

Свакодневно свједочимо томе да је епидемија коронавируса донијела са собом и неке позитивне ствари. Једна од најбољих је повећан број поклоника бицикала, која ће нам осим здравије животне средине донијети и оно најважније - здравију нацију. Обустављање јавног превоза и одржавање физичке дистанце довели су до тога да се кретање грађана, како у свијету тако и код нас, значајно промијени. Људи на бициклима, ромобилима и тротинетима су све чешћи призор. У "Разбудилнику" говоримо о повећаном интересовању за вожњу бицикала!