Свакодневно смо у прилици да прочитамо наслове у дневној штампи и на порталима о малољетничком преспупништву. Нека од "тих дјела" су озбиљни прекршаји, а нека су на нивоу дјечијег несташлука. Међутим, и за једне и за друге поставља се питање која је права мјера за кажњавање. Да ли је то враћање украденог, извињење, плаћање оштећеног, друштвено корисни рад или ипак смјештање у васпитну институцију? Прошле године то је, према званичним подацима, ипак била најчешће само васпитна мјера. Да ли је то прави модел кажњавања? Шта су уствари ефикасне васпитне мјере кажњавања? Хоће ли то младим пресупницима бити разлог за нови прекршај, или шанса за излазак из друштва преступника? О томе говоримо у "Разбудилнику"!

Особе обољеле од диабетес меллитуса тип 1 и 2 имају значајно повишен ризик развоја депресије и анксиозности, односно страха од игле или ињекције. У овом подручју, још увијек, недостају систематска истраживања усмијерена на испитивање преваленце и третман таквих поремећаја. На ово је упозорила доц. др Оливера Вуковић са Института за ментално здравље у Београду, која ће вечерас у емисији говорити, управо, о страху од хипогликемије код пацијената обољелих од шећерне болести. У кругу садржаја је и тема: “Самоубиство у епилепсији”: Колики је ризик? како је насловила свој рад проф. др Лидија Ињац-Стевовић са Клинике за психијатрију Клиничког центра Црне Горе у Подгорици. Она је упозорила на посљедице механизама форсиране нормализације епилепсије.