О хуманости људи који су отворили своја срца и домове, примили дјецу из ратом захваћених подручја и остали непознати. Ову тему научни савјетник Етнографског института САНУ, етнолог-антрополог др Гордана Благојевић, крунисала је антрополошком студијом „Невидљиви хероји Грчке“ у којој се бави хуманитарним акцијама збрињавања српске дјеце и српско-грчким пријатељством које има дубоке коријене у историји, традицији и свијести два народа. Ова монографија, може се читати као значајан допринос антропологији једног важног људског феномена- пријатељства, а истовремено се бави и антропологијом дјетињства.

Вечерашњу емисију популарне умјетничке музике, која је на програму у редовном термину од 22 часа и 15 минута, у потпуности смо посветили дјелима писаним за клавир. У интерпретацији еминентних домаћих и свјетских пијаниста послушајте "Полонезу" бр.1 из опуса Фредерика Шопена, "Мјесечеву сонату" Лудвига Ван Бетовена и "Хроматску фантазију и фугу" и "Токату" Јохана Себастијана Баха. Надамо се да је то довољан разлог да и вечерас своје вријеме подијелите са нама, на таласима Радија Републике Српске.

Демографи истичу да се тренд у погледу унутрашњих миграција у Републици Српској наставља, те да највећи урбани центри додатно празне рубни простор и мање општине. Само 12 локалних заједница у Републици Српској прошле године забиљежило је позитиван миграциони салдо, док је из 52 општине и града више грађана одселило него што је у њих доселило. Да ли сте се ви пресељавали у други град и какво је то искуство било за вас?

Нестор Габрић, интерпретатор народних пјесама, био је огорчен на естраду. Имао је обичај да каже: „Треба имати Бога ујака да би се на њој опстало“. За свог пјевачког узора истиче Вукашина Вулета Јевтића, али и он је такође касније постао узор многим потоњим пјевачима. Припадао је првој новосадској генерацији радио-пјевача заједно са Јулком Керешевић, Светиславом Врбашким, Драгицом Трбојевић, Милицом Мијатовић, Веселинком Иванчевић. Чућете и шта је Нестору Габрићу било важно код новокомпоноване пјесме. Захваљујући предусетљивости колеге и пријатеља из Радио Новог Сада, музичког уредника у пензији Драгана Томића, и колеге Ненада Камиџорца са Радио Београда, дошли смо до последњег интервјуа који је 1992. дао Нестор Габрић. Он почиње сјећањем на дјечаштво, јер је на почетку Другог свјетског рата имао тек непуних десет година.