Славица се бави науком о књижевности, од 21 вијека ради на историји женске књижевности на српском језику, фолклористици, историји Срба у Хрватској, књижевној критици и о томе је написала пет књига, две антологије и једну књигу која је још у рукопису и коју планира да објави. ,,Под месечевим луком“-ужи избор за НИН-ову награду, ,,Повратак у Аркадију“-награда ,,Печат времена“, ,,Парусија, гласови испод папрати“-награде ,,Данојло Дудић“ и ,,Пакрачки декрет“, ,,Дневник Ленке Дунђерски“, збирке приповиједака, научни радови, око 500 током 40 година... Славица је заступљена у Сарпској енциклопедији, као и у Лексикону писаца српске књижевности Матице српске. Члан је Крајишког одбора Матице српске. Живи и ради у Београду, гдје је и рођена.

Лијеп је обичај свадба, и паметан. Ту се слави мушка снага способна да створи, и женска љубав од природе припремљена да одржи живот, да не остане пуста и ружна земља без људи и њихове сталне борбе са свим и свачим, казао је Михајло Лалић у своме истоименом књижевном дјелу. Удаја, односно женидба, догађај је од изузетног значаја у људском животу, јер значи заснивање породице и велику промјену у животу човјека. Народ шаљиво каже да је да је свадбено јутро последњи безбрижни дан у животу оних који се узимају, те да свадба траје дан-два, а невоља, као њена посљедица до вијека. Вјероватно сте сви ви, поштовани слушаоци, били чланови свадбених поворки и учесници неке од свадбених светковина. Како је то некада било, чућете у причи: „Изворни обичаји сакупљања сватова код младожење уочи вјенчања“. У недјељној емисији говоримо о свадби и свим оним народним обичајима и вјеровањима који је прате.