На некадашње обожавање ватре као светиње указује и поријекло ријечи ватра. Претпоставља се да наша ријеч ватра води поријекло од староиранске ријечи атар, која је значила пламен и свету ватру, још у светим иранским књигама Авестама. Наш назив “жива ватра”, као и израз: пламен лиже, гута, указује на могућност да је ватра сматрана живим бићем. По народном вјеровању мистична снага и култни значај ватре произилазе из њеног митског поријекла. Зато је она поштована и обожавана и зато су јој придавана натприродна својства. У народним вјеровањима ватра је служила као заштита од мистичних сила. Посебно велика моћ и снага приписивала се „живој ватри“, која се користила за очишћење од злих демонских сила, као и за лијечење и заштиту од болести. У недјељној емисији ћемо вам, поштовани љубитељи изворне народне музике, служећи се текстом Ирене Медар, покушати објаснити значење ватре у српској традицији.