Некада се подразумијевало да су сви ученици једне школе и чланови школске библиотеке. Примјерака школске лектире било је на десетине. Када се на почетку мјесеца објави лектира, ученици су трчали школским ходницима да што прије дођу до библиотеке и уграбе свој прмјерак књиге, али и да је што прије прочитају и врате, да би је прочитали и остали. Осим обабезне школске лектире свака школа је имала и богат књижни фонд литературе за дјецу и младе, па није било неопходно да будете члан градске библиотеке да би добили занимљиво штиво на читање. Данас је у многим школама ситуација потпуно другачија.....