Са хроничним хепатитисима "Б" и "Ц" 1.310 људи

Верхазова је навела да се обољели јављају на повремене или редовне контролне прегледе у Клинику за инфективне болести Бањалука /референтни центар за лијечење хроничних вирусних хепатитиса/ или у шест инфектолошких одјељења општих болница у Републици Српској. Она је нагласила да су - захваљујући разумијевању Министарства здравља и социјалне заштите, Фонду здравственог осигурања Републике Српске и директоријуму Клиничког центра Бањалука - обезбијеђена средства за софистицирану дијагностику и скупу терапију, ради лијечења вирусних хепатитиса. Верхазова је подсјетила да је у новембру 2006. године почело бесплатно лијечење здравствено осигураних обољелих од хроничног хепатитиса Б и Ц у Републици Српској. Према њеним ријечима, од новембра 2006. године лијечен је укупно 221 болесник са хроничним хепатитисом Ц, ретретман је прошло 15 болесника, а у току је лијечење 11 болесника. "У Заводу за микробиологију КЦ Бањалука почела је да ради у фебруару 2008. године ПЦР лабораторија за квалитативно и квантитативно одређивање ХБВ и ХЦВ и генотипизацију ХЦВ", истакла је Верхазова, те додала да је исте године усвојен и Консензус за лијечење хроничног вирусног хепатитиса Ц, а потписали су га инфектолози, интернисти-гастроентеролози и интернисти-нефролози, патолози и микробиолози. Она је додала да је ревизија Консензуса за лијечење хроничних вирусних хепатитиса урађена 2012. године и предложен је индивидуални приступ лијечењу болесника. Верхазова је рекла и да у Клиници за инфективне болести већ пет година ради Савјетовалиште за хепатитисе и ХИВ инфекцију, које обољелим од хепатитиса пружа услуге социјално-психолошке подршке, али је врло активно на превенцији хепатитиса код здравствених радника, те чланова породице новооткривених хроничних носилаца хепатитиса Б или Ц вируса. Он је истакла да је циљ обиљежавања 28. јула - Свјетског дана хепатитиса, као дијела кампање коју је покренуо Свјетски савез хепатитиса, подизање свјесности о хепатитису Б и Ц, а дугорочни циљ је спречавање ширења ових болести, те побољшање квалитета живота већ обољелих. "Обиљежавање Свјетског дана хепатитиса покренуто је као одговор на чињеницу да о хроничним вирусним хепатитисима није ни близу развијена свјесност као што је у случају ХИВ/АИДС-а, туберкулозе и маларије, и то упркос чињеници што је број хронично заражених и годишње умрлих од хепатитиса Б и Ц једнак броју заражених ХИВ/АДИС-ом, туберкулозом и маларијом", рекла је Верхазова, те истакла да Свјетски савез за хепатитис представља глобални глас за 500 милиона људи широм свијета који живе с хепатитисом Б или Ц. Национални координатор за хепатитисе напоменула је да хепатитис Б и Ц могу довести до хроничних, доживотних инфекција. Према њеним ријечима, оба облика хроничног вирусног хепатитиса могу изазвати рак јетре, а у прошлој деценији допринијели су повећаном броју рака јетре. "Хепатитис Б је обољење јетре које настаје као резултат инфекције са вирусом хепатитиса Б. Ако инфицирана особа не елиминише вирус, инфекција остаје и доводи до хроничне или доживотне инфекције", рекла је Верхазова. Она је додала да се хепатитис Б може спријечити вакцинацијом, те истакла да је у Републици Српској ова вакцина уврштена у календар обавезне вакцинације. "Хепатитис Ц је обољење јетре које настаје као резултат инфекције вирусом хепатитиса Ц. Већина особа која се инфицира вирусом, до 85 одсто, развије хроничну инфекцију", рекла је Верхазова, те додала да ће, због за сада непознатих разлога, 15-25 одсто особа елиминисати инфекцију без лијечења. Верхазова је рекла да много особа са хроничним вирусним хепатитисом нема симптоме и не зна да је инфицирано. "До развоја симптома хроничног вирусног хепатитиса може проћи и 30 година, а за све то вријеме долази до оштећења јетре", појаснила је Верхазова, те додала да је, међутим, дијагностика и терапија вирусних хепатитиса изузетно напредовала посљедњих 20-ак година. Поводом Свјетског дана свјесности о хепатитисима, Бањалучани ће у суботу, 28. јула, моћи бесплатно да се тестирају на хепатитисе и ХИВ у Одјељењу за инфективне болести Клиничког центра Бањалука. Савјетовалиште ће бити отворено цијели дан од 8.00 до 20.00 часова, а грађанима ће бити понуђене услуге добровољног, анонимног, бесплатног и савјетодавног тестирања на хепатитисе и ХИВ, а по жељи и серологије на херпес симплекс инфекцију и сифилис, а бесплатном тестирању могу приступити сви грађани, без обзира да ли имају здравствено осигурање, најављено је из Клиничког центра Бањалука.