latinica  ћирилица
29/10/2014 |  08:31 | Аутор: СРНА

У Београду "Крајишки ликовни салон"

У Београду ће данас бити одржана традиционална манифестација "Крајишки ликовни салон", која се већ 15. пут организује у избјеглиштву.
Крајишки ликовни салон (архива) - Фото: ТАНЈУГ
Крајишки ликовни салон (архива)Фото: ТАНЈУГ

Ову изложбу организују Удружење Срба из Хрватске, Српско културно друштво "Зора" Книн-Београд, заједно са Завичајним клубом "Книнска крајина" и Удружењем Срба из Хрватске "Никола Тесла" Крагујевац.

Изложба ће бити отворена у 19.00 часова у Галерији Музеја жељезница Србије, а ове године је посвећена 100-годишњици од Сарајевског атентата и почетка Великог рата.

Главне одлике "Крајишког ликовног салона" су велики број радова, широк спектар тема и ликовних приступа, али прије свега велика заинтересованост како излагача тако и публике за ову изложбу, коју ће и ове године, осим у Београду, публика моћи видјети у Крагујевцу, Панчеву и Новом Саду.

Више од 80 аутора идеје и ставове исказали су у најразноврснијим материјалима и техникама, од оних класичних попут мермера, мозаика или уља, графике, све до дигиталне фотографије, саопштено је из Удружења Срба из Хрватске.

И ове године, на изложби заједно излажу како афирмисани умјетници, нека од најпознатијих имена српске ликовне сцене, тако и млади аутори који су рођени знатно послије оснивања Салона.

Награда "Борис Маркош Минго" за ликовно стваралаштво младих, ове године је додијељена Николи Јерковићу за графику "Диже се јутарње сунце".

Ова награда се традиционално додјељује као знак сјећања на младог умјетника, који је погинуо бранећи Крајину 1991. године.

До сада је одржано 27 салона, а први пут је одржан почетком 80-их година прошлог вијека у Книну.

Континуитет ове изложбе на кратко је прекинут 1995. године због прогона, али је она наставила своје трајање и на простору Србије, гдје је избјегао највећи дио Срба из Крајине.

Упркос трагичној судбини српског народа, ови људи окупљени око "Крајишког ликовног салона" одлучили су да се представе јавности у Србији, али гледајући на то и као на један од начина да свој завичај отргну од заборава, било да је ријеч о црквама и манастирима, градовима, селима, пејзажима, лицима, успоменама на дјетињство.

Њима су се убрзо придружили и они умјетници који су поријеклом са простора Крајине, а потом и ликовни ствараоци из Републике Српске, Србије.

Неки од њих учествовали су и у ликовној колонији "Умјетничког братства манастира Крке" која траје већ 20 година.