Како заштити дјецу од садржаја са интернета?

С обзиром на озбиљност о овој теми требало би се говорити свакодневно и организовати предавања у већини школа. 

Ученици су свјесни замке у коју могу упасти ако се упусте у разговор са незнацима са друштвених мрежа, зато су опрезни. Друштвене мреже, кажу , користе само за разговор са другарима из школе.

- Мислим да су те замке када се неко старији представи као да је наше годиште и нпр. може нас позвати негдје и на том мјесту нас може отети, рекла је Дуња Симичевић.

Педофили без обзира на културне разлике, образовање и материјални статус имају сличан приступ дјеци. Упознају их на различите начине. Проналазе личне податке у корисничким профилима, на различитим апликацијама за размјењивање порука.

- Они се путем форума представљају као наши вршњаци, шаљу нам вицеве и на тај начин придобијају нашу пажњу и степен повјерења расте и долази до сусрета. Не смијемо дати своје име, адресу електронске поште, број телефона, име школе коју похађамо, адресу становања и корисничка имена и лозинке, нагласио је Андреј Ђурић.

Разговор са родитељима обавезан је ако неко непознат тражи да се састанете с њим, савјетује млади предавач.

- Доста дјеце мисли да се не треба повјерити својим родитељима. Ми без допуштења родитеља не смијемо ништа да радимо, ако и било ко се јави, требамо прво да се обратимо својим родитељима, додаје Ђурић.

Осим подучавања ученика, важно је и родитеље упозорити на непримјерене садржаје до којих дјеца долазе користећи интернет. Само заједничким дјеловањем можемо спријечити нежељене посљедице, поручују домаћини.

У Босни и Херцеговини искориштавање дјеце или малољетних особа за порнографију кривнично је дјело. Подаци добијени на основу истраживања земаља у региону показују да је од дјеце која редовно користе интернет свако пето доби од 10 до 17 година било изложено непримјереним сексуалним понудама.