Нушићева дјела у позориштима широм свијета

Николина Јелисавац, глумица Народног позоришта РС, која је играла у неколико Нушићевих комада, истиче да су његова дјела увијек инспиративна за глумца.

"Његова дјела су увијек актуелна и имају спону са нашим временом и сигурно ће је имати и у будућности. То је један од писаца који је безвремен, савремен", додала је она.

Колико и данас његово дјело живи говори чињеница да комади Бранислава Нушића оживљавају у позориштима широм свијета. Примјер за то је и Државно академско драмско позориште у Азербејџану, гдје је у суботу навече пред публиком у Бакуу изведена нова поставка Нушићеве "Госпође министарке". Иначе, тај комад се изводи већ 14. сезону у Бакуу, уз велико интересовање публике.

То и не чуди с обзиром на то да су дјела тог врхунског комедиографа, који је у својим дјелима осликао све мане друштва у којем је живио, лако примјењиве и на друга поднебља, која се мање или више суочавају са подједнаким тековинама и проблемима.

Нушић је преминуо на данашњи дан 1938, а тог дана фасада зграде београдског Народног позоришта била је увијена у црно платно.

Рођен је 8. октобра 1864. године у Београду као Алкибијад Нуша, у цинцарској породици Ђорђа и Љубице Нуша.

Његов отац је био угледни трговац житом, али је убрзо послије Нушићевог рођења изгубио богатство. Породица се преселила у Смедерево, гдје је Нушић провео дјетињство и похађао основну школу и прве двије године Гимназије. Тада селе у Београд, гдје је матурирао. Након завршене средње школе студирао је право и дипломирао на Правном факултету у Београду.

Са навршених 18 година је промијенио име и презиме у Бранислав Нушић. Прву комедију "Народни посланик" написао је 1883, као деветнаестогодишњак, а она је први пут играна десетак година касније. Још теже се пробијало "Сумњиво лице": на прво извођење те комедије се чекало 25 година. Написао је око 100 драмских дјела, углавном комедија, а најпознатије су "Ожалошћена породица", "Госпођа министарка", "Свет", "Народни посланик" и "Сумњиво лице". Био је на челу многих позоришних кућа - у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву.

Иза решетака
Иако је учествовао у српско-бугарском рату 1885, у пјесми "Два раба" је, како су оцијенили цензура и суд, исмијао краља Милана, па је зарадио двије године робије.

Послије тога је, ипак, добио државну службу у конзуларном представништву у Битољу, а потом у Приштини. Из приштинског искуства настала су потресна "Писма конзула".