Двије књиге нобеловке Алексијевич на прољеће
Њена најпознатија књига "Чернобиљска молитва" биће објављена до прољећа, а "Дјечаци од цинка" на љето 2016. године, најавила је издавачка кућа Лагуна.
Обје књиге ће превести Ениса Успенски, доценткиња на Факултету драмских умјетности у Београду.
Књигу "Дјечаци од цинка" Алексијевичева је објавила 1990. године, а бави се совјетским ратом у Авганистану.
Ауторка предочава читаоцима истину совјетско-авганистанског рата: љепоту земље и дивљачко малтретирање од стране војске, убијање и сакаћење, обиље производа са запада, срамоту и уништене животе ветерана који су се вратили кући.
У свом најпознатијем дјелу "Чернобиљска молитва" Алексијевичева се бави посљедицама катастрофе у Чернобиљу. Књига је први пут објављена 1997. године.
У својим тридесетим годинама Алексијевичева је интервјуисала више од 500 очевидаца, укључујући ватрогасце, ликвидаторе (чланове тима задужене за "чишћења"), политичаре, љекаре, физичаре и грађане. Књига приближава психолошке и личне трагедије које је донијела несрећа у Чернобиљу, истражује искуства појединаца и како је катастрофа утицала на њихове животе.
Бјелоруска списатељица мало је позната овдашњој јавности, без иједне књиге објављене у Србији, а свјетску славу стекла је неком врстом литерарног журнализма.
Мајка јој је Украјинка, а отац бјелоруски војник који је по завршетку службе породицу повео у Бјелорусију.
Алексијевичева је радила у локалним медијима као новинар, а за књижевни рад добила је неколико награда, између осталих Хердерову и Мировну награду њемачких књижара у Франкфурту.
Четрнаеста је добитница престижног признања Нобеловог комитета, а осим по својим прозним дјелима позната је и по истраживачком новинарском раду у домовини.
И сама је предавала, а затим се бавила новинарством након завршених студија журналистике у Минску.
Напустила је Бјелорусију 2000. због сукоба са Лукашенковим режимом.
Живјела је у Паризу, Гетеборгу и Берлину, а у Минск се вратила 2011. године.