Иванић: БиХ мора предати апликацију за ЕУ због комплексне геополитичке ситуације
"Неће бити лако добити статус кандидата, али сам оптимиста. Ако БиХ остане изолована на западном Балкану, мислим да би она била наредни потенцијални простор за кризу и да би ЕУ на крају могла сносити посљедице за то", нагласио је Иванић.
“То се може примијетити у контексту Либије, гдје бројне избјеглице долазе у западну Европи преко Италије, Малте, или на примјеру Сирије и свих миграната који долазе у Европску унију, на примјеру Украјине и врло проблематичних економских односа између ЕУ и Русије, тако да ЕУ не треба још један извор кризе“, став је Иванића. Стога, каже, вјерује да ће ЕУ прихватити апликацију БиХ и дати јој статус кандидата.
“Тек тада почиње прави посао. Ако БиХ не постане дио ЕУ, остаће изолована и ми ћемо остати да се бавимо нашим унутрашњим разликама. Бошњаци, Срби и Хрвати ће наставити с унутрашњим политичким сукобима. Ако будемо дио нечег већег и ширег, онда ћемо морати прихватити правила која су постављена негдје далеко одавде. Сви морамо прихватити тај сет правила. Због тога, мислим да постоји спремност на свим нивоима власти да се иде у том правцу. Сви заједно смо потписали изјаву Предсједништва БиХ почетком прошле године о европској перспективи за БиХ.
Слажем се да ће бити проблема с различитим нивоима власти и да ће бити потребно прилагодити различите ставове. Али чак и тада, не би требало бити много проблема, јер оно што ћемо преговарати уствари је начин на који ћемо морати прихватити правила ЕУ. Није да ми можемо бити ти који ће мијењати постојећа правила Европске уније. Ми ћемо једино преговарати о томе када, како и колико дуго ће нам требати за њихово провођење и мислим да је могуће постићи договор о овоме. Белгија, напримјер, има два министарства пољопривреде у два дијела земље и имају врло једноставно правило, уколико се слажу о нечему, они гласају за то, ако не, суздржавају се од гласања у ЕУ. Ми можемо исто правило примијенити у БиХ.Стога вјерујем да БиХ може развити заједнички став. Дакле, не мислим да унутрашња структура земље представља проблем. Једино питање је желимо ли ми то учинити или не“, истиче Иванић.
Додаје да морамо учинити много тога прије него будемо спремни постати чланицом ЕУ. “Треба нам времена за то. На примјеру Хрватске можемо видјети да је тој земљи било потребно десетак година да од статуса кандидата дође до пуноправног чланства. Дакле, период од десет година је реалан и то у најбољим могућим условима у којима морамо усвојити сва правила и прописе, испунити све обавезе што ће на крају резултирати пуноправним чланством. Мислим да је статус кандидата веома важан, јер то значи да имате на располагању финансијску подршку.
Да будем искрен, ако бих био у позицији да бирам, желио бих да БиХ буде земља кандидат неко вријеме, под условом да имамо финансијску подршку, како би се заправо припремила за чланство. Јер, оног тренутка када постанете пуноправна чланица, нема више финансијске подршке. Стога, статус кандидата може бити чак и користан за земљу ако имамо неопходно знање и вјештине да то максимално искористимо“, рекао је Иванић.
Напомиње да, уколико се БиХ не приближи чланству у ЕУ, песимистичан је о томе колико ће БиХ бити у стању регулисати процесе унутар саме себе.
“Ако останемо у изолацији без јасне европске перспективе, ми ћемо наставити да се сукобљавамо о стварима о којима се не слажемо. Ово је одлична ситуација за политичке елите, јер у изолованом друштву можете јако лако манипулисати људима, али ако смо дио нечег већег, онда постоји не само унутрашњи већ и притисак извана да се политичке елите понашају на један опуштенији начин. У том случају, унутрање разлике ће бити мање битне. Стога, ако желимо стабилну БиХ, мора постојати ближа веза с ЕУ. Ако питате да ли је БиХ данас спремна да постане члан ЕУ, рећи ћу да није, али то није разлог да се не остварује напредак у том правцу. Напротив, морамо имати ЕУ перспективу да бисмо постали спремни за чланство“, нагласио је Иванић.
Он је додао да не воли причати о чланству у НАТО-у, у овој фази, јер смо још толико далеко, а постоје и нека спорна политичка питања која се могу користити унутар БиХ из различитих разлога.
“Неке политичке снаге у БиХ кажу &лсqуо;не&рсqуо; чланству у НАТО-у, посебно оне у РС-у, јер Србија не иде у том смјеру. Све док Србија не буде дио НАТО-а, тешко је очекивати од српских политичара да подрже чланство БиХ у НАТО-у. Такође, ми немамо Акциони план за чланство (МАП), али битно је да нема неслагања о МАП-у, јер је бивша власт у БиХ гласала за МАП. СНСД, СДП и тадашња коалиција, сви су гласали за то. Актуелна власт нема проблем с МАП-ом. И оно што заправо представља МАП, а то је демократски утицај на војне снаге, што имплицира бољу опремљеност оружанисх снага и нама то заиста треба. Дакле, у сваком случају, били чланица или не, мора постојати цивилни утицај на војни сектор и због тога сам веома против свих дискусија које су бескорисне у овој фази. Требаће нам године да проведемо реформе прије него што дођемо у ситуацију да аплицирамо за чланство и све док не постоји регионални споразум о овоме, нисам оптимиста о питању НАТО-а. Али, надам се да ће током мог мандата БиХ добити МАП и да ћемо провести неопходне реформе“, казао је Иванић.
Прије подношења захтјева за чланство у ЕУ питање које БиХ мора ријешити јесте питање квота и традиционалне трговине с Хрватском и дио Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП). С тим у вези Иванић наглашава да постоји много различитих аспеката о овом питању и да његов тим има велику одговорност да преговара у најбољем интересу за БиХ. “Дефинитивно постоје захтјеви да се ССП измијени и прилагоди. Не волим тај израз ,традиционална трговина&рсqуо;, јер не постоји таква обавеза у ССП-у с БиХ и наш главни интерес је да имамо ослонац у ССП-у који је кључан правни документ у овом случају.
Једино што БиХ очекује из Брисела је подршка. Ми не тражимо никакав посебан приступ, али желимо неку врсту разумијевања и приступ који је примијењен у случајевима с неким другим земљама. Напримјер, у случају Хрватске и Словеније или Мађарске, квоте су преполовљене, а тако нешто би могло бити прихватљиво и за нас. Ако желе да нам помогну, могу нам пружити мало већу подршку на начин да субвенционишемо домаћу економију. Не мислим да бисмо требали прихватити формално правило без било каквих захтјева с наше стране. Дакле, мислим да има простора за договор ако постоји узајамно разумијевање, али ако се пред нас буду постављали ултиматуми, то не би било фер према БиХ и мислим да то нећемо моћи прихватити“, истиче Иванић.