Човић: У БиХ се на погрешан начин почело лицитирати историјом
"Бојим се да смо се превише сви скупа вратили у историју и да смо све чешће у 1941, 1990. и ја мислим да то никоме неће донијети добро, а поготово не људима у неким срединама, без обзира на националност. Људима се с тим може само отежати живот. Што прије требамо изаћи из тог проблема", рекао је Човић, који је и хрватски члан Предсједништва БиХ.
Он је додао да је у Републици Српској направљено и стављено у функцију више од 6.000 објеката за Хрвате, али је проблем што тамо данас нико не живи или живе стари људи.
"Поставља се питање какву смо стратегију имали и јесмо ли негдје погријешили. Али, када видимо како данас људи одлазе из других крајева гдје имају и куће и станове и посао, јер не виде атмосферу за живот, онда је јасно како је то и у Републици Српској", објаснио је Човић након сједнице Хрватског народног сабора у Мостару.
Он каже да је вријеме да се преузме другачија улога и покрене привреда, јер људи одлазе и из других земаља гдје нема проблема каквих има у БиХ.
Човић је рекао да ће наредне седмице посјетити бискупа Комарицу у Бањалуци и разговарати с њим и о проблему који је настао у вези са бискуповом изјавом и реаговањима која су услиједила.
"Што прије ријешимо те проблеме, биће нам боље. Не видим другог начина него да тражимо рјешења и гледамо у будућност. Не желим пасти у ту замку да се бавим прошлошћу. Желим управо у комуникацији с Католичком црквом изнаћи рјешења како стварати позитивнију атмосферу, јер ко ће остати уопште у БиХ у оваквој атмосфери", нагласио је Човић.
Човић сматра да се у БиХ на погрешан начин почело лицитирати историјом, прошлошћу уопште и повезивати догађаје из прошлости, те додао да ту треба бити крајње обазрив.
"С друге стране ја сам за то нека свако ради свој посао. Ја ћу стварно мотивисати и наше преузвишене бискупе и нашег узоритог кардинала да све чешће састанке које организујемо стављамо и у контекст позиције нашег народа", рекао је Човић новинарима у Мостару.
Човић је рекао да су Хрвати најмалобројнији народ у БиХ, што ће показати резултати пописа.
"Ми смо условно задовољни да смо очували и ово што смо очували. Постоје потпуно етнички очишћени простори након 1995. То је читаво Сарајево, читава Тузла, Зеница, бихаћки простор, читава Република Српска. Лицитирати гдје смо мање или више очишћени је срамотно за нас. Ми смо ту на један до један и по одсто и јасно је каква нам је позиција. Ми глобално требамо гледати слику цијеле БиХ и тако се односити и према прошлости", рекао је Човић.
Он је навео да су представници хрватског народа из БиХ ишли у Блајбург, да обиљежавају сва стратишта у БиХ, али не могу постати заробљеници тог времена.
"Мој задатак је гледати напријед и рјешавати проблеме, ми морамо сарађивати и са представницима Бошњака и Срба. Ко мисли опет ићи у неке ровове, бојим се да је на погрешном путу", поручио је Човић.
Бањалучки бискуп Фрањо Комарица прошле седмице упоредио је Бањалуку са Блајбургом, након чега су услиједиле оштре и осуђујуће реакције највиших представника српског народа који су од њега затражили извињење, али и српске јавности.
С друге стране из Федерације БиХ, али и Хрватске, Комарици су стигле ријечи подршке.