Галијашевић: Број држављана БиХ који ратују у Украјини је много већи
Према руским подацима, од почетка избијања сукоба у Украјини у ту земљу дошло је 207 плаћеника из БиХ. Највише страних бораца са подручја Балкана који су у протекле двије године дошли да ратују на страни Кијева било је из Хрватске (335), од чега је погинуло 152, затим из БиХ, док је из Албаније у украјинским снагама до сада било ангажовано 192 бораца, од чега је погинуло њих 87.
Са простора тзв. Косова у Украјину је, према подацима руског Министарства одбране, дошао 191 плаћеник, од чега је до сада погинуло њих 87.
Опасан тренд
Стручњак за безбједност, Џевад Галијашевић, за Српскаинфо тврди да је укупан број плаћеника из БиХ, који ратују на страни Украјине, сигурно много већи од броја који је објавило Министарство одбране Русије.
- Тренд одлазака из БиХ на ратиште у Украјини прати и војнонамјенска индустрија у Федерацији БиХ, која убацује огромне количине наоружања и муниције за Украјину. Тамо су отишле хаубице, минобацачи, артиљеријска муниција. Све оно што је у програму седам организација, односно фабрика намјенске индустрије у ФБиХ, већ се налази у Украјини - тврди Галијашевић.
Оно што, према његовим ријечима, недостаје подацима руског Министарства одбране, а тиче се БиХ, јесте број бораца који су са ратишта у Сирији пребачени у Украјину.
- Тамо се налазе и дијелови исламистичких формација чији се чланови не воде као грађани БиХ, иако имају њено држављанство. Многи џихадисти са Блиског истока су повучени како не би сметали израелским акцијама у Палестини, а употребљени су као ресурс за извођење терористичких напада према Русији -истиче Галијашевић.
Етничка структура
Међутим, како додаје, они насупрот себе немају неку "неуређену" армију, већ руску војску, па тако, како наводи, није изненађујући податак да их је више од трећине изгинуло на украјинском ратишту.
- Етничка структура страдалих је скоро искључиво бошњачка. Претпоставка је да међу погинулим има 17 Хрвата из БиХ, а у укупном омјеру оних који су отишли на украјинско ратиште Бошњаци и Хрвати су у омјеру пола-пола. Али, као што сам већ рекао, недостаје податак о исламистима који су повучени из Сирије, Ирака и дијелова Авганистана, а који имају држављанство БиХ. Тај податак је немогуће прецизно дати, будући да се они воде у некаквим чеченским и дагестанским јединицима - наводи Галијашевић.
На питање да ли је познато колико је грађана Републике Српске отишло у Украјину да ратује на руској страни, Галијашевић одговара да је тај број "прилично мали".
- Такве податке Запад је раније обљављивао и наводило се 13 људи из Републике Српске који учествују у ратним сукобима, међутим, тај податак није провјерен. МУП Републике Српске такође је имао податке да су неки људи из Српске тамо отишли, а претпоставља се да је ријеч о укупно 13 особа из Србије и Републике Српске. Очигледно је да Срби у том рату нису журили у прве редове, иако подржавају руско право на одбрану у Украјини - каже Галијашевић.