Епархија рашко-призренска: Молимо се да се насиље из 2004. никада не понови
- Пред 20. годишњицу мартовског погрома 2004. са болом се сјећамо уништавања наших светиња. Молимо се Господу да се овакво насиље никада не понови и да сви људи на КиМ живе у миру и поштовању духовног и културног насљеђа свих заједница - наведено је у објави Епархије на друштвеној мрежи Икс.
У посту је објављен и снимак паљења цркве Светог Апостола Андреја у Подујеву током погрома.
Поводом тврдњи Аљбина Куртија да су новцем пореских обвезника на КиМ обновљени објекти СПЦ који су уништени у мартовском погрому 2004. године, Епархија је саопштила да су манастири и цркве обнављани новцем државе Србије, ЕУ и других земаља, као и донацијама из Русије вриједним више од милон долара.
Из Епархије су подсјетили да су 17. и 18. марта 2004. албански екстремисти уништили или тешко оштетили 35 манастира и цркава Српске православне цркве.
Уз сагласност Светог архијерејског сабора СПЦ од 2005. до 2010. године, Комисија за обнову Савјета Европе, у којој су поред СПЦ и Завода за заштиту споменика културе Србије, учествовали и представници привремених приштинских институција, обновљен је највећи дио уништених цркава, наводи се у саопштењу Епархије рашко-призренске достављеном Танјугу.
Новац је, како су додали, уплаћиван преко институција у Приштини, али је долазио и из страних земаља.
Из Епархије подсјећају да је ЕУ директно својим средствима обновила комплекс Призренске богословије, али и додају да су у њеној обнови учествовали и Влада Србије и вјерници Руске православне цркве.
- ЕУ је својим средствима обновила и епископски двор у Призрену и још неке објекте независно од Комисије за обнову и у непосредној сарадњи са Епархијом - навели су из Епархије.
Донација Руске Федерације од милион долара уплаћена је на међународној донаторској конференцији у Паризу за обнову оштећених цркава и то преко Унеска.
Процес обнове испред СПЦ водио је по благослову Светог Архијерејског Сабора епископ Теодосије.
Подсјећају да је процес обнове у сарадњи са привременим приштинским институцијама прекинут 2010. након инсистирања Приштине да из Комисије за обнову мора да изађе Завод за заштиту споменика културе Србије, који је до тада за све обновљене објекте радио пројектну документацију и са својим експертима надгледао радове.
Обнова је наредних година настављена трудом Епархије рашко-призренске и уз помоћ међународних и домаћих донатора, саопштили су из Епархије.
Непосредан повод за спровођење погрома било је објављивање вијести о дављењу тројице албанских дјечака у ријеци Ибар, у селу Чабра, у српској општини Зубин Поток, за чију су смрт албански медији окривили Србе из сусједног села Зупче.
Уочи годишњице мартовског погрома и етничког чишћења српског народа из марта 2004. године, Српска листа реаговала је на, како су навели, лажи које је партија "Самоопредељење" премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија објавила о том догађају.
Канцеларија за КиМ оцјењује да, као и 2004. године, "албански шовинисти покушавају да злоупотребе трагичну смрт дјеце како би рационализовали своје подмукле намјере према српском народу, а Куртијева идеологија приказује се у свом правом злочиначком свијетлу".