Додик: Први Устав Српске израз одговорности и државотворне свијести политичара и народа
- Тај чин у пресудним и веома изазовним временима за српски народ у БиХ био је израз одговорности, државотворне свијести и одлучности тадашње генерације политичара и српског народа да обезбиједе свој опстанак на овим просторима, да сами одређују своју судбину, али и да дају јасан одговор на покушаје прегласавања и наметања рјешења без сагласности српског народа - нагласио је Додик.
Додик је у изјави за Срну појаснио да је Уставом Републике Српске, у чијем доношењу је и сам учествовао, први пут јасно дефинисан уставно-правни оквир Републике Српске, те установљене њене институције, надлежности, територијална организација и политички поредак.
Он је истакао да је то био акт политичке воље српског народа да кроз своје институције заштити право на самоорганизовање, идентитет и уставни континуитет.
- Устав је поставио темеље Републике Српске и гарант је њеног постојања као уставне категорије. Доношење Устава био је одговор на тадашње политичке процесе у БиХ, покушаје прегласавања српског народа и његовог маргинализовања с циљем да Срби од конститутивног народа постану национална мањина и с циљем да од тадашња БиХ направе муслиманска држава у срцу Европе - истакао је лидер СНСД-а.
Он је указао да први Устав Српске није било какав документ, већ највиши правни акт и завјет да ћемо сами одлучивати о својој судбини, бранити надлежности и да никада више нећемо дозволити да други управљају нашим правима.
- Република Српска није настала декретом странаца, нити политичким експериментом. Она је настала вољом народа и одговорношћу тадашњих политичких представника који су схватили озбиљност тренутка, а одбрањена храброшћу српских бораца и потврђена Дејтонским мировним споразумом. Управо зато сваки напад на Устав Републике Српске, свако оспоравање њених надлежности и свако наметање воље странаца представља директан напад на уставни поредак и Дејтонски мировни споразум - рекао је Додик.
Он је указао да је обавеза свих одговорних политичких актера да чувају Устав као светињу.
- Нема јаче гаранције опстанка Републике Српске од њених институција и нема слободе без уставне снаге. Зато нас прошлост обавезују да зарад будућности будемо јединствени у одбрани надлежности, одлучни у заштити Дејтонског споразума и истрајни у јачању Републике Српске као стабилне и функционалне Републике која сама одлучује о свом путу, без страног интервенционизма - нагласио је лидер СНСД-а.
Он је подсјетио да све ово вријеме од потписивања Дејтонског мировног споразума свједочимо покушајима тихог развлашћивања Републике Српске и континуираним покушајима централизације, односно исламизације БиХ.
- Под плаштом "реформи", "европског пута" и разних наметнутих одлука покушава се урушити оно што је народ створио, а Дејтонски споразум потврдио. Посебно је опасно када дио домаће политичке сцене, зарад личних интереса и подршке страних ментора, учествује у слабљењу сопствене Републике и њених институција. Они који данас релативизују значај првог Устава Републике Српске, сутра ће релативизовати и само њено постојање - упозорио је лидер СНСД-а.
Додик је поручио да су институције Републике Српске једина легитимна адреса гдје се одлучује о Републици и њеним надлежностима и зато су јаке институције гарант јаке Републике Српске.
- Република Српска има свој Устав, своје институције и своју политичку вољу. То нису предмети преговора нити политичке трговине. У то се не дира, јер се тиме удара на Републику Српску. Покушавало је политичко Сарајево, заједно са лажним високим представником и бившом америчком администрацијом, да удара на институције, на Устав, али смо показали да, упркос свим њиховим насртајима, Република Српска из свих тешких и деликатних ситуација излази још јача, поноснија и боља - закључио је предсједник СНСД-а и поручио да ће тако бити и убудуће, јер снага Српске је у њеном Уставу, институцијама и српском народу.
Скупштина српског народа БиХ донијела је Устав 28. фебруара 1992. године који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању и гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.
Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба, те једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума одржаног 1. марта на којем нису учествовали Срби.