Српска и даље газдује својима шумама; Уставни суд тражи закон на нивоу БиХ (ВИДЕО)
Из Уставног суда су поручили да је ова као и претходне одлуке обавезујућа. Иако тврде да желе да буду што транспарентинији према јавности у свом раду, нису жељели да кажу да ли је одлука донијета једногласно. РТРС-у је потврђено да су двојица српских судија издвојили мишљење.
Прегласавањем судија Златка Кнежевића и Миодрага Симовића, Уставни суд БиХ наставио је неславну праксу доношења по Републику Српску штетних одлука, на бази већинског одлучивања и игноришући мишљење судија које је у тај Суд делегирала Српска.
- Према нашим правилима забрањено је износити, ко је судац извјестилац и како је ко гласао - рекао је Мато Тадић предсједавајући Уставног суда БиХ.
Као да није битно што су одлуку којом се оспорава власништво Републике Српске над милион и 200.000 хектара шума донијела бошњачке судија са дугододишњим стажом у СДА, заједно са хрватским и троје страних судија. У образложењу су се позвали на како је то рекао и сам судија Мирсад Ћеман фамозну одлуку У 1/11 из 2012-те, а не што би било очекивано рецимо на неки члан Устава БиХ. Нису јер нема тог члана који каже да је БиХ власник имовине.
- Поента је сљедећа, да је Уставни суд закључио овлаштен и позвана ПС БиХ да донесе закон и онда уреди који нивоу у БиХ има и колико власништва над у конкретном случају над шумама - сматра Ћеман.
А док ПС БиХ не донесе тражени закон што је у узаврелим и компликованим односима у БиХ готово немогућа мисија, ко је власник шума у Српској питали смо судије Уставног суда.
- Шуме су као и пољопривредно земљиште тамо гдје јесу, нико их неће физички пренијети. Управљаће као и до сада , како су управљали и бринули се о томе и раније. Мора се наћи начин, рјешење шта ће бити на разини државе или неће бити ништа, то није наше питање, то је питање за Парламент - навео је Мато Тадић предсједавајући Уставног суда БиХ.
Као што је тешко појмити да је у тренутној политичкој ситуацији могуће усвојити такав закон, тако је тешко и до договора о одласку странаца из Уставног суда. Молдавски судија Тудор Пантиру избјегао је директан одговор на то питање, умјесто тога нуди нови начин избора судија, без етничког критеријума, занимљиво нико од присутних судија није реаговао.
- Бићу отворен , искрен на овом уставном оквиру у БиХ све позиције у Уставном суду морају бити попуњене не на етничким већ професионалним критеријумима - каже Пантиру.
Уставни суд БиХ је засједањем у Мостару увео праксу да одржава сједнице мимо сједишта. Изнијет је податак да је свега осам неизвршених одлука Уставног суда и да се највише њих односи на ПС БиХ.
На најновију одлуку Уставног суда, Република Српска даће парламентарни одговор.
Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик позвао је доносиоце одлука да се окупе у Народној скупштини и пониште све што је изван Устава и Дејтонског споразума.
Државни удар, антидејтонски атак на Српску и њене Уставом дефинисане надлежност - тако је предсједница Српске Жељка Цвијановић оцијенила одлуку Уставног суда.
Предсједник Народне скупштине Српске Недељко Чубриловић истиче да Српска треба да каже да је дошао крај одлукама, које се "доносе, уз подршку дијела странаца".
Иза правно неосноване и политички мотивисане одлуке стоји покушај отимања имовине Републике Српске, оцјењује министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Борис Пашалић и наводи да је ријеч о милион хектара, вриједних више од седам милијарди марака.
Предсједник СДС-а Мирко Шаровић мишљења је да ће најновији потез Уставног суда дестабилизовати ситуацију у БиХ. У ПДП-у сматрају да ова одлука није правни акт, него политичко насиље, а у ДНС-у да да не постоји суд који Српској може отети њену имовину и ресурсе.
Да БиХ нема, нити може имати своју имовину изричит је и професор Уставног права Синиша Каран. За РТРС подсјећа да је Устав БиХ, односно Анекс 4 Дејтонског споразума, јасан у дијелу у коме побраја надлежности заједничких органа БиХ и у тврдњи да све остале надлежности припадају ентитетима.
За професора Уставног права Радомира Лукића одлука је очекивана, ако се у обзир узму ранији поступци Уставног суда који су се односили на јавна добра. Истина је да Устав, како каже, предвиђа могућност заснивања такозваних додатних надлежности, међутим.