Манастир Завала
Манастир Завала један је од најстаријих манастира у Захумско – херцеговачкој и приморској епархији. Према усменом предању,потиче из четвртог вијека, из времена цара Константина и царице Јелене. Када је цар Константин тим крајем пролазио, примијетио је да је становништво побожно и пожелио да ту сагради цркву. На оближње брдашце, гдје су је планирали изградити, поставили су икону Пресвете Богородице, али је она осванулана мјесту гдје се сада налази манастир Завала. Закључили су да је то Божија воља и саградили су манастир на мјесту гдје је сада манастирска црква. О томе када је манастир настао нема прецизних података. Први писани документ о манастиру потиче из 1514. године, гдје се помиње да је игуман манастира купио виноград у оближњем селу, које се зове Орах. То село је близу манастира Завала, на путупрема мору. Касније 1587. године, игуман је од турске власти тражио дозволу заобнову мале трошне цркве. То је тај први писани документ, који потврђује да је црква и раније постојала и да је старија.
Када је вршена санација манастирске цркве, пронађени су темељи једне старије цркве и неколико камених украса што је ткђ. доказ, како кажу археолози, да је црква старија. У 16. вијеку манастир је штампао бројне књиге, у њему је постојала жива преписивачка активност. Штампали су се октоиси, преписивали минеи, штампало се јеванђеље, псалтир и многе друге богослужбене књиге.У 17.вијеку, из оближњег села Мркоњићи, уманастир Завалустигао је Свети Василије Острошки Чудотворац. Као 12- огодишњи дјечак дошао је код свог стрица, игумана манастира Завала,да учи писменост. Касније је отишао у манастир Тврдош, гдје се и замонашио. Постао је епископ Захумско- Херцеговачки. Манастир је имао доста књига, али и учених монаха. У 18. вијеку отворена је школа за световњаке и монахе. У вријеме Другог свјетског рата, манастир је страдао, уништене су и књиге. Страдао је и у посљедњем рату, од 1992. до 1995. године. Уништени су конаци и све друго, осим цркве. Црква је унутра демолирана, али није порушена. Фреске су остале, а гелерима је уништен манастирски кров, па је прокишњавао. Није била санирана од ондашњег Завода Југославије и готово се срушила. Обнова је почела 1998. године, доласком игумана Василија и још траје.
Старост манастира Завала поткријепила су и најновија археолошка истраживања, која су почела 2000. године, а трају и данас. Пронађени су темељи мале цркве и камена пластика. Археолози су то датирали у период најкасније 9. вијека. Када су санирани темељи цркве, пронађени су темељи апсиде. Видјело се да зид садашње апсиде стоји баш на тим темељима.
Археолози сматрају да је камена пластика, која се налази у Музеју Херцеговине у Требињу, уствари камени иконостас манастира Завала. Када се камење сложи по димензијама цркве каква је данас, то камење, та камена пластика уклопи се у мозаик чије димензије одговарају данашњем иконостасу и димензијама олтара и Цркве манастира Завала.
У манастиру су сачуване и фреске из 17. вијека, из 1619. године. Радио их је Георгије Митрофановић, познати хиландарски монах. У том периоду, он је осликао више цркава, а једна од њих је и црква манастира Завала. (Фрескописао је и манастир Добрићево, манастир Крупу у данашњој Хрватској, трпезарију у манастиру Хиландар, неке од икона и фресака у манастиру Морачи, испосницу у манастиру Студеница.)
Фреске су рађене у двије технике, фреско-техника и слико-техника. С обзиром на то да је манастир Завала доста страдао, фреске су прилично сачуване. Њихова карактеристика су 4 Христова лика, које је Георгије Митрофановић насликао: Христ као начелник анђелске војске, фреска се назива ВЕЛИКОГ САВЈЕТА АНЂЕО (Христос са крилима), ХРИСТОС КАО МАЛО ДИЈЕТЕ- ЕМАНУИЛ или С НАМА ЈЕ БОГ, ХРИСТОС КАО ПАНТОКРАТОР или СВЕДРЖИТЕЉ и ХРИСТОС КАО СТАРАЦ ДАНА, СТАРАЦ ВИЈЕКОВА (лик тридесетогодишњег Христа, са бијелом брадом).
Насликао је и композиције страдања Христовог: стављање Христа на крст, пробадање ребра Христовог, скидање са крста, оплакивање, Христово полагање у гроб и Васкрсење Христово. У Завали је насликана комплетна композиција. Овај Храм посвећен је Ваведењу Пресвете Богородице или Уласку Пресвете Богородице у Храм. Али, поред те композиције, насликана је и композиција Излазак Пресвете Богородице из Храма, која је рјеђа композиција у храмовима. Остале фреске су углавном композиције из Христовог живота и живота Пресвете Богородице. То су велики празници. Ту су и фреске Светих Јеванђелиста, мученика, светих апостола у олтару, као и фреска Пресвете Богородице, која се зове ШИРШАЈА НЕБЕСА или ШИРА ОД НЕБЕСА, гдје је насликан Исус на грудима Пресвете Богородице.
Манастир је добио и једну икону, од иконописачке радионице из Бијељине, на којој је представљен Св. Василије и његов живот, његово рођење, долазак у Завалу, одлазак у Тврдош, монашење, како постаје епископ, како се моли у пећини, његово представљање, као и када се јавио монасима у Острогу да га изваде из гроба.
Манастир Завала је познат манастир и велика је светиња.
Од када је у манастиру и у Храму почело редовно служење, народ се полако враћа у овај дио Поповог поља и долази у Храм. Долази и народ из шире околине. Они који га посјете кажу да у њему нађу мир, утјеху, као и радост у служби, да у храму осјете благодат Божију. Зато, народ све више долази!