X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ | 10/07/2013 | 12:16

ЗАШТИТИТА КОЖЕ ОД ШТЕТНОГ СУНЧЕВОГ ЗРАЧЕЊА

Сунчево зрачење може се подијелити према спектру таласне дужине на: инфрацрвено зрачење које је одговорно за осјећај топлоте, затим видљиво зрачење и ултравиолетно - УВ зрачење.

УВ зрачење обухвата : УВА зрачење, које доводи до тамњења коже, а заједно са УВБ зрачењем до настајања опекотина и фотостарења коже (пријевремено старење коже због  прекомјерног излагања сунчевом зрачењу ).УВА зрачење може при примјени неких лијекова као што су псоралени, антибиотици- доксициклин, сулфонамиди и неки други лијекови  да доведе до тежих фототоксичних реакција ,које се манифестују као опекотине, рекао је у Јутарњем контакт програму Радија РС , проф. др Богдан Зрнић, специјалиста дерматовенеролог, шеф катедре за дерматовенерологију на Медицинском факултету у БЛ.
 УВБ зрачење узрокује пре свега еритем (црвенило) и опекотине, а УВЦ зрачење највећим делом се апсорбује у озонском омотачу
Око две трећине укупног сунчевог зрачења у току дана дође до земљине површине у периоду од 10 до 14 сати. Озонски омотач значајно је оштећен у току последњих 30 година чиме је повећана количина сунчевог зрачења која долази до земљине површине, а као посљедица тога је и велики  број обољелих од катаракте,  меланома , као  и немеланомских тумора коже, додао је Зрнић.
 Штетне посљедице сунчевог зрачења на кожи настају, пре свега, излагањем ултравиолетном (УВ) спектру сунчевих зрака уз напомену да и инфрацрвено зрачење значајно доприноси старењу коже. Требало би имати у виду да се око 80% излагања сунчевом зрачењу у току читавог живота одигра у току бројних и кратких излагања без намере да се потамни.
Сви продукти за самотамњење коже данас на свом паковању морају да имају упозорење да не садрже заштитне факторе од сунчевог зрачења и да не штите кожу при излагању сунчевом зрачењу, нити од старења коже нити других озбиљнијих последица. Када говоримо о излагању сунчевом зрачењу и његовом штетном утицају на кожу, каже проф. Зрнић,  треба узети у обзир излагање сунцу од рођења , с обзиром на то да кожа памти све.  Забрињавајућа је чињеница да је велики број, посебно младих, користи  услуге салона са вјештачким изворима УВ зрачења - соларијуме.
Толеранција према излагању сунчевом зрачењу зависи од количине меланина у кожи и генетске предиспозиције.
На основу реакције на сунчево зрачење након првог 30-минутног излагања сунчевом зрачењу за време лета и могућности  тамњења коже разликујемо 6 типова коже:
  1. тип 1 -  лако изгори, никада не поцрни.
  2. тип 2 - обично лако изгори и минимално потамни.
  3. тип 3 - умерено гори, постепено тамни.
  4  тип 4 - минимално изгори, увек потамни.
  5. тип 5 - ретко изгори и интензивно потамни - особе са тамнијом кожом
  6. тип 6 - никада не изгори, црнци. 
 Основна и најефикаснија мера превенције хроничог оштећења коже насталог излагањем сунчевом зрачењу је избјегавање излагања сунчевом зрачењу од 10 до 16 часова , употреба заштитних мјера и средстава, прије свега одговарајуће одјеће и препарата за локалну примјену са способношћу апсорпције УВ зрака, нагласио је проф. др Богдан Зрнић, специјалиста дерматовенеролог, шеф катедре за дерматовенерологију Медицинског факултета у Бањалуци, гостујући у Јутарњем контакт програму Радија РС.

Гордана Пртина