X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ | 18/09/2013 | 13:43

СТАРОСНА ГРАНИЦА КОРИСНИКА НАРКОТИКА СВЕ НИЖА

Када се у свакодневном животу поведе разговор о највећим опасностима које вребају младе људе, увијек се спомену дрога и алкохол. Почетак њихове употребе обично је период адолесценције, а млади су због специфичности одрастања, неискуства и младалачке склоности ризицима, најугроженија популациона група, када је ријеч о усвајању и развоју зависничког понашања. Дјеца и млади почињу узимати дрогу из најразличитијих разлога.

Занимљиво је да се посљедњих година измијенила и социјална структура наркомана. Некада су они припадали вишим социјалним слојевима. Данас их је највише из средњег и нижег сталежа.
Број зависника од наркотика у РС у посљедње вријеме се не повећава, али, нажалост, старосна граница корисника наркотика је све нижа.
Психијатар и национални координатор за болести зависности РС Татјана Маглов, гостујући у Јутарњем програму Радија РС, рекла је да се старосна граница данас спушта у период ране адолесценције, дјеца већ од 13. године, али и раније, почињу узимати дрогу. Осим средњошколаца, дрогу пробају или користе ученици старијих разреда основних школа.
Данашње тржиште дроге све мање почива на супстанцама на бази биљака, све је већа употреба синтетичких психоактивних супстанци. На Клинику за психијатријске болести Клиничког центра у Бањалуци, углавном се јављају родитељи са дјецом која су узимала марихуану која је и најдоступнија, такозвана лака дрога. Према њеним ријечима, тешко је утврдити тачан број зависника у РС, али се процјењује да се на лијечење јави један од њих шест. Др Маглов је изнијела податак из Института за јавно здравство РС да је регистровано око 350 зависника који су се јављали у задравствене установе у РС. Она је нагласила да све релевантне институције морају бити увезане како би се добио тачан податак о стварном броју наркомана, као и да се на томе још ради.
Не постоји универзалан модел за лијечење обољелих. За сваког зависника се индивидуално прави план лијечења. Не може се свима прићи на исти начин или га на исти начин мотивисати. У току лијечења, када се одређује профил зависника, приступа се најбољем облику третмана и терапије, каже др Маглов. Зависници се често послије лијечења враћају дроги. Успјешност лијечења је од један до два одсто. 
Важно је напоменути да зависник не узима дрогу из задовољства, него ради неиздрживо јаког нагона за узимањем наркотичких средстава. Наркоман у друштву живи као паразит, с обзиром на то да све узима, а ништа не даје. Његови интереси су везани само за дрогу, како и гдје је набавити. Родитељи и цијела друштвена заједница не смију мислити да је наркоманија појава која их се не тиче, да је нема или да је она проблем других. Ниједна породица није поштеђена могућности да једног дана уђе у тај круг. Васпитање није свемоћно, али му је моћ велика. Комуникација са дјецом је неопходна, а контакти родитеља са школом и полицијом веома важни, закључила је Татјана Маглов.
Подсјећамо, Стратегија надзора над опојним дрогама и сузбијања злоупотреба опојних дрога у Републици Српској  има огромну вриједност у системском
приступу рјешавања овог, за друштво врло комплексног, проблема кроз мобилизацију великог броја професионалаца на свим нивоима да заједницки допринесу позитивним промјенама у области сузбијања злоупотребе опојних дрога.
У складу са Стратегијом у Републици Српској и Акционим планом за њену реализацију, Комисија за сузбијање злоупотреба опојних дрога Владе Републике Српске спроводи бројне активности ради подизања свијести грађана о штетности злоупотребе опојних дрога, као једног од облика болести зависности.

О. Кораћ