Сабор светог арханђела Гаврила
Архангел Гаврило, један од седам великих анђела серафима за које се вјерује да су учествовали у стварању свијета, слави се данас као један од важнијих празника Српске православне цркве. Данашњи празник Сабор светог арханђела Гаврила није обиљежен “црвеним словом” у календару СПЦ која му ипак даје велики значај и слави га као Благовјесника који је учествовао и најављивао све значајне догађаје који су у вези са настајањем хришћанства...
Према предању, архангел Гаврило је, као жива сила бестјелесна и један од седморице серафима најближих Божјем пријестолу, учествовао у настанку свијета и у борби против палих анђела, представника злих сила предвођених Сатанаилом. Он је, како каже предање, своје свједочанство о почетку настајања Божје творевине пренио Мојсију јавивши му се у пустињи и поучивши га како да напише књигу Постања. У хришћанству се слави као анђео Благовјесник, задужен за радосне или благе вијести, према старој терминологији, и онај који је најавио Захарији рођење Јована Претече или Крститеља. Исти Гаврил јавио се Јоакиму и Ани и најавио рођење Дјеве Марије, а потом и Дјевици са вијешћу да ће родити сина, спаситеља људског рода. Лик анђела Гаврила слика се стога са Дјевицом Маријом, која прима Благовијест, на царским дверима православних олтара која се симболично отварају у току литургије јер се сматра да је овај догађај отворио пут у Царство небеско.
Највећа и најрадоснија вијест за хришћанство коју је јавио Благовијесник је вијест о Васкрсењу Христовом. Ова сцена са арханђелом Гаврилом како сједи на гробном камену и показује на празан гроб, најчешће се слика на православним представама догађаја Васкресења. Фреска у средњевијековном манастиру Милешеви позната као Бијели анђео једна је од најљепших и најбоље очуваних и проглашена је за слику прошлог миленијума. У народу је празник познат и као љетњи Аранђеловдан који се доводи у везу са многобројним обичајима, према којима је оним који поштују вјеру тог дана забрањен скоро сваки рад. Сматра се да је овај љетњи празник установљен на Светој Гори у 9. вијеку, у вријеме царева Василија и Константина Порфирогенита и патријарха Николе (Хрисоверга) послије јављања архангела Гаврила у једној од карејских келија који прстом по камену исписао пјесму Богородици “Достојно јест”. Гаврило је први уз архангела Михајла који је предводник војске анђела и сила добра, а за њима слиједе равни по части Рафаил, Урил, Селатил, Јегудил, Варахил и Јеремил. Саборни дан светог архангела Гаврила празнује се такође 8. априла, односно 26. марта, према јулијанском календару, када СПЦ слави његова јављања кроз сву историју људског спасења.