latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 11/04/2014 | 14:57

Прољеће и здрава исхрана

Да је прољеће стигло потврђује и све више свјежих намирница на пијацама и у продавницама. Ево неколико „свјежих” идеја шта би све могло да се спреми како би исхрана постала разноврсна у односу на ону оскуднију - „зимску”...

 

Нема бољег тренутка од доласка прољећа да се навали на зелениш. Послије зимског кувања конзервираних намирница и тешке хране, вријеме је за природније и здравије и без претјераних калорија. У понуди су: зелена салата, шпинат, ротквице, млади лук, маслачак, сремуш - или њихова комбинација. Међутим, не заборавите на поврће које је присутно током читаве године: мрква, празилук, црни и бијели лук. У салату се може додати мало сјецканих ораха, или бадема и сјеменки сусама. Вријеме је и да се направи пауза од масних оброка. То је најбоље учинити рибом. Припремите је на електричном роштиљу, у тефлону, у рерни, али је не похујте и не пржите. Изаберите немасне врсте, а шарана, сома и скушу заобиђите. Риба обезбјеђује висококвалитетне протеине и садржи многе минерале и витамине. Бијела риба садржи веома мало масти (мање од један одсто), док је плава риба маснија и садржи од 10 до 25 одсто масти. Риба је најважнији извор омега-3 масних киселина, које позитивно утичу на раст, развој, репродукцију, срце и мозак. Бијело брашно даје калорије без нутријената, па зато убаците интегралне житарице у исхрану и производе од њих. Изаберите интегрални хљеб и пецива, тјестенине од интегралног брашна, интегралне пахуљице. Интегрални хљеб даје енергију, витамине Б комплекса, витамин Е, влакна и разне минерале. Бијели замијените интегралном, смеђом рижом. Угљеним хидратима из интегралних житарица осигураћете здраву и балансирану исхрану, а бићете сити и здрави. Обиље витамина и минерала олакшава пробаву и спречава гојазност. Воће на јеловнику треба да буде сваког дана, а ових дана почела је сезона раног воћа: јагоде управо стижу из пластеника, па су још скупе, али док на пијаце не стигну јефтиније јагоде уживајте у цитрусима, јабукама, бананама, ананасу. Воће је најбоље јести за ужину, а идеално је и да се конзумира на послу. Не запостављајте ни језграсто воће: бадеме, љешнике, бразилски и индијски орах. Оно је богато здравим масноћама и калоријама, па са њима не треба претјеривати. Ако имате соковник, направите свјеже цијеђени сок.

А, када већ говоримо о здравој исхрани, ево још једна препорука.
.........
Ако сте велики љубитељ пржене хране, будите на опрезу јер се излажете већем ризику од Алцхајмерове болести. Наиме, ново истраживање показује како су састојци који се налазе у јајима и сланини уско повезани с том болешћу. Масти и шећери смањују краткорочно памћење и заустављају развој мозга. Научници препоручују конзумацију пошираних јаја, јер пржење ствара лоша једињења која не настају кувањем. Истраживањем је откривено како су једињења која се налазе у прженом месу и јајима уско повезани са симптомима Алцхајмерове болести. Сланина је посебно проблематична, а те лоше хемикалије пронађене су и у многим колачима, кексу и посластицама. Научници сматрају како смањен унос такве хране може помоћи у спречавању деменције, али може чак помоћи у враћању изгубљене меморије. Стручњаци кажу како је откриће лијека за Алцхајмерову болест још прилично далеко, зато је од велике важности спречавања појаве ове болести. Истраживање је било фокусирано на једињења названа узнапредовалим производима гликозилације. Ти производи се формирају када масноће, протеини и шећери реагују током загријавања, а у посебно великим количинама се налазе у сланини, кобасицама, пицама и хамбургерима. Пржење и печење на роштиљу посебно је лоше, а кување хране не подстиче настајање тих једињења. Током истраживања, тестовима је утврђено како су старији људи, чија је прехрана садржавала веће количине таквих намирница, током времена постали заборавни. Иако постоји потреба за даљњим истраживањем, научници кажу како избјегавање конзумације таквих производа може помоћи у одржавању бистрине ума и спречавању све чешће појаве Алцхајмерове болести. Нека друга објављена истраживања показала су како прехрана, са што мањом количином пржене и печене хране, такође може помоћи код дијабетеса. У складу с тиме, стручњаци препоручују кување хране и припремање намирница на пари, а напомињу како треба избјегавати пржење и печење на роштиљу. Дакле, важно је бити маштовит. То не значи да морате да једете само сирову и неукусну храну. Можете, на примјер, скувати сланину, а јаја поширати. У исхрану, такође, треба увести више намирница као што је сирова мрква и смеђа рижа.