Васкршњи уторак

Васкрс се слави од времена првих апостола и његово начело и суштина објашњавају се ријечима Светог апостола Павла, записаних у апостолским дјелима: “Ако Христос не васкрсе празна је проповијед наша и празна је вјера наша”. Празновањем Васкрсења хришћани наглашавају своју вјеру у побједу живота над смрћу и вјеру у хришћанско спасење која рушећи старозавјетна правила учи људе праштању и љубави и отвара врата спасења и царства небеског. У православним хришћанским црквама на Васкрс се отварају Царске двери на олтару чиме се симболично указује да је Исус својим васкресењем побиједио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду. Према одлукама Никејског сабора, Васкрс треба славити у прву недјељу пуног мјесеца послије прољећне равнодневнице. Васкрс је покретан празник, који се одређује према природном календару и увијек се везује за недјељу са одступањем од 35 дана - од 4. априла до 8. маја. Прослава Васкрса почиње поноћним богослужењима у свим хришћанским црквама, а потом свечаним јутарњим литургијама на којима се уз молитву и читање Јеванђеља објављује највећа радост хришћанског свијета. Прва молитва служи се пред затвореним вратима храмова која се отварају тачно у поноћ када се први пут послије Дана жалости, Великог Петка и Велике Суботе, у знак радости Васкресења оглашавају прва звона. Васкршњим обредима претходи уношење плаштанице са Христовог гроба, која је на Велики Петак изнијета пред олтар и коју вјерници цјеливају у дане највеће хрисћанске жалости. Васкршње славље је за вјернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која, се према древном обичају, фарбају у црвено као симбол - проливене крви Христове. Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена која је у Рим дошла са поруком о Васкрсењу. На православним васкршњим иконама и фрескама слика се благовјесник Гаврило на гробном камену, а најљепша представа сачувана је у манастиру Милешеви крај Пријепоља, задужбини српског краља Владислава из 1234. године, која је проглашена за слику претходног миленијума.

Данас је Васкршњи уторак, а цијела недјеља након Васкрса зове се Свијетла или Заклопита недеља. Зашто?
.........
Недјеља након Васкрса зове се Свијетла или Заклопита недјеља, и те недјеље, сриједа и петак нису посни дани, како је то уобичајено других седмица. У понедјељак, послије Васкрса, небо се затвара, па се отуда цијела недеља назива Заклопита. Уторак послије празника је, наводи се у „Обичајнику Срба", једини добар уторак у години, јер је иначе, по народном вјеровању, уторак лош дан и не савјетује се да се тада послови отпочињу. У свијетлу сриједу, народно вјеровање Срба каже да, ако је небо ведро и пуно звијезда, година ће бити родна.
Свијетли четвртак, први четвртак послије Васкрса, сматра се за веома срећан дан, а и сваки четвртак у години сматра се добрим данима. У појединим дијеловима Србије нису ријетка вјенчања овог дана у недјељи. Сматра се да је боље да вјенчање буде у четвртак, него у суботу, која је посвећена мртвима. У периоду од Васкрса до Тројице, сељаци посебно цијене и славе четвртак, да им град не би уништио љетину. Овог Свијетлог четвртка добро је започети неки посао. Свијетли петак је мрсан петак. Тог петка се фарбају јаја намијењена нашим мртвима. У недјељу се обиљежава Мали Васкрс, а понедјељак, 28.април, зове се Побусани понедјељак, један од задушних дана. Тада се обилазе гробови, побусава земља (прекопава површински слој) и остављају се офарбана јаја намијењена покојницима.