Када су основане и зашто служе банке

Већ у старом Вавилону, Египту и Грчкој људи су се бавили банкарством. Храмови су, обично, били мјеста гдје се улагао новац. У Риму 210. године п.н.е. објављена је уредба којом је на Форуму одређено мјесто за мијењање новца. Међутим, у средњем вијеку, узимање камата сматрало се гријехом, па су неке земље забрањивале својим грађанима да оснивају банке. Наравно,неки људи и даље су се тиме бавили. Тако су у средњем вијеку мјењачи новца у Италији обављали свој посао на улици, на клупи. Клупа се на италијанском каже банко, па је отуда и дошао назив “банка”.
Модерно банкарство први пут се јавило у Венецији, 1587.године, када је основана “Банко ди Риалто”. Она је примала улоге и дозвољавала улагачима да пишу чекове на новац који су имали у банци. Године 1619. “Банко дел гиро” преузела је ову банку и давала признанице за уложено злато и сребро. Те признанице употребљаване су као новац. У Енглеској су златари били и банкари све до 1694. када је утемељена Енглеска банка, која је држала монопол на јавно банкарство све до 1825. године.