Амајлије

Да би се сачувале од болести, несреће или смрти, неке особе носе око врата или у одјећу ушивену амајлију. Амајлије могу бити различити предмети: пера од кокошке, крила од слијепог миша, глава змије, кријеста од пијетла, парче дрвета, испаљено пушчано зрно, нокти, прамен косе од утопљеника, љековите траве, канџе птице грабљивице итд. Припремају их и бирају врачаре, а ријетко их људи сами набављају. Амајлија се среће код свих народа свијета.
Ношење златних ланчића око врата са разним привјесцима, спада у неку врсту амајлије, иако се то данас, у већини случајева, носи као украс.
Када у пећ или на ватру случајно улети кокошка па опрљи перје, то перје треба очупати и дати мушкарцима који одлазе у рат, да то носе уза се као амајлију, па ће се и они здрави и читави вратити кући као и кокошка која је изашла жива из ватре.
Да би сачувао главу у рату, војник носи уза се амајлију од дрвета одсјеченог из самониклог стога-од дрвета које је само изникло негдје на гумну, па је послије употребљено као стог.
Као амајлију против свих болести понеки носе уза се ушивену главицу или само три чешња бијелог лука који је изникао кроз чељусти змије отровнице-прве змије која се види и убије у прољеће прије Ђурђевдана.
Нож искован од потковице угинуле кобиле и окован у корице начињене од папка црног јарца, по вјеровању неких, служи као успјешна амајлија за одбрану од нечастивих сила и урокљивих очију.
Посебну врсту амајлије чине разни вјерски записи из црквених и других књига. Те записе пишу свештена лица, на пергаменту или обичној кожи, те се носе објешени о врату или ушивени у одјећу.