Шта је то икона

Православна црква на иконама послије Седмог васељенског сабора представља: Господа Исуса Христа, Богородицу, анђеле, и светитеље. Икона има свој основ и у религиозној психологији, тако дубок, да се у православљу јавља неопходним елементом богопоштовања. Због тога се иконе стављају у куће, храмове и на друга мјеста.
Дом у коме нема иконе за православне је нечисто и пусто мјесто. Поштовање се не односи на материју од које је икона израђена: дрво, злато, боја и друге, већ на лик који је представљен на њој. Иконе се освјештавају посебним чином и кроз то свештено дејство успоставља се веза између оног ко је на икони насликан и саме иконе. Кроз освјештање иконе долази до тајанственог сусрета између Господа и онога који се моли.
Ипак, за вјерне икона не представља просто умјетничко дјело или некакву религијску слику. Она се сматра и незаобилазним литургијским чиниоцем који освјештава човјека и уводи га у непосредни однос са благодаћу и личношћу која је на њој изображена. Када се, дакле, налазимо пред иконом Христовом и цјеливамо је, ми се, поклањајући се икони, поклањамо Богочовјеку, људској природи Господњој. Из тог разлога икона освјештава очи оних који је посматрају и уздиже разум на виши ниво. Она нам открива ону реалност која је недоступна чулним очима.
У православном храму, вјерујући човјек осјећа снажно присуство Бога и Светих, а томе у великој мјери доприноси и постојање светих икона.