Oткуд цвијећу мирис и боја

Латице свибиног цвијета, који се развија у прољеће, уопште нису латице већ листови. Међутим, чуперци на врховима трава су, у ствари, цвјетови. Незрео клип кукуруза је, такође, цвијет. Ботаничари кажу да је цвијет група дијелова биљке чији је задатак да произведе полен или сјеме, или и једно и друго. Цвјетове имају само биљке које производе сјеме, дакле, само они дијелови биљке који су у блиској вези са образовањем сјемена, могу се сматрати дијеловима цвијета. А, одакле цвијећу мирис?
Цвијет мирише када се етерна уља налазе у латицама цвијета. Ова уља производи биљка када се развија. Етерна уља су врло сложена. Под извјесним условима се разлажу и образују етерична уља, која лако испаравају. Кад се то деси ми удишемо мирис ових уља. Посебан мирис неког цвијета зависи од хемијског састава тог етеричног уља, а разне комбинације дају различите мирисе. Слична уља се, осим у цвјетовима, налазе и у лишћу, кори, коријену, плоду и сјемену. На примјер, наранџе и лимуни их имају у плоду, бадеми у сјемену, цимет у кори итд. Одакле цвијету боја?
Цвијеће је црвено, плаво, пупурно или љубичасто зато што садржи антоцијанин, бојену материју растворену у соку цвјетних ћелија. Друге боје, као што су жута, зелена и наранџаста постају од других бојених материја и пигмената. Ове материје обухватају хлорофил, каротин итд. Између њих нема хемијске везе. Тако боје цвјетова приписујемо пигментима званим “антоцијанини” и другим пигментима званим “пластиди”. Једна група пигмената боји једним низом боја, а друга другим.