Цвекла-крвавоцрвено здравље

Садржи и бетаин, који је природни противупални агенс. Он заједно са још неким „помагачима“ нпр. витаминима из групе Б, подржава добро стање нашег кардиоваскуларног система. Од витамина, ту су: Б1, Б2, Б12 који се ријетко среће у биљном свијету, те витамин Ц. Од минерала заступљени су: калијум, магнезијум, фосфор, бакар, јод. Има доста гвожђа, па је чест природни лијек у лијечењу анемије.
Захваљујући антиоксидансима и бетаину, има ефекат детоксикације, јер подстиче излучивање штетних материја из организма. Целулоза и пектин су добри активатори цријевне перистатике. Цвекла обавља „превенцију” обољења јетре, нарочито масне јетре. Важна је за спортисте, јер побољшава издржљивост током тренинга због високог садржаја нитрита који су важни за оксидативне процесе током напора. Такође, убрзава опоравак послије тренинга.
Она подстиче размјену материја у организму, доприноси регулацији крвног притиска, снижава холестерол, одржава у добром стању крвне судове, подстиче рад јетре. Успорава процесе атеросклерозе и старења. Добра је код деминерализације костију и зуба. Може да се кува, пече, да се прави сок, али нам највише пружа кад је узмемо свјежу.
Лишће цвекле је такође јестиво и спрема се слично шпинату. Ово није лоше знати у ово вријеме када треба врло пажљиво да се економише, нарочито ако је у питању корисна храна. Њен изглед је можда у потпуној супротности са свим добрим дјелима која чини нашем организму, али цвекла је и храна и лијек.
Поврће крвавоцрвене боје препоручује се трудницама због гвожђа и зато што регулише крвни притисак и холестерол те побољшава рад јетре.
Цвекла је двогодишња биљка вретенастог коријена крвавоцрвене боје и тамнозеленог лишћа. То је поврће које многи цијене, како због њеног позитивног утицаја на здравље, тако и због лијепог укуса. У њој се налази много фитонутријената који имају антиоксидативна и противупална својства, а учествују и у детоксикацији организма. Пигменти из цвекле, који јој дају богату боју, називају се беталаини. Црвени пигмент, антоцијан, благотворно утиче на еритроците, а крвне судове чини еластичнијим. Њен укус је слаткаст, што је посљедица велике количине шећера, ког цвекла просјечне величине има око 10 одсто. Добар је извор фолне киселине и, што је значајно за труднице, богата је манганом и калијумом. Садржи и витамин Це, бакар, магнезијум, гвожђе и фосфор.
Цвекла се лако вари и обилује дијететским влакнима, што је значајно за процес пражњења цријева. Конзумирањем овог поврћа, поред подстицања доброг рада дигестивног тракта, учинићете и ваше крвне судове здравијим, регулисаћете крвни притисак и холестерол, а побољшаћете и рад јетре. У односу на друго поврће, има високу енергетску вриједност: 189 килоџула или 45 килокалорија на 100 грама. Богата је бјеланчевинама, мастима и угљеним хидратима. Цвекла је благотворно поврће за које се сматра да помаже нашем тијелу да се бори против разних болести, попут болести срца и неких врста рака. Повољно утиче и на нервни систем, а иако не садржи много гвожђа у поређењу са рецимо шпинатом, препоручује се и анемичним особама. Да би се сачували хранљиви и љековити састојци, плод цвекле треба да се кува до 15 минута, иако је најбоље јести је сирову, изрендану у салате или цијеђену. Иначе, ово поврће може да се једе цијеле године. У кулинарству се обично користи њен коријен, али и листови, као што смо напоменули, могу да се користе, попут шпината.
Познато је да је сок од цвекле љековит и да се доста користи за јачање и детоксикацију организма. Сок цвекле заслађен медом повољно утиче на регулисање крвног притиска. Ако волите салату, а патите од опстипације, пробајте комбинацију: рендана цвекла и рендана мрква или рен.