O саборима или зборовима

Прије рата, храмовске славе одржаване су у цијелој Митрополији Дабробосанској, те тако и у све три градске сарајевске православне цркве: старој цркви на Башчаршији, Саборној као и Преображенској на старој станици. Највећи сабор одржавао се у цркви Св.Преображења, коју је пројектовао чувени архитекта Александар де Роко, по узору на сличан храм у Солуну. Црква је завршена и освјештана на Преображење, 1939.године.
Храмовске славе одржаване су и данас се одржавају и у мјестима око Сарајева као што су цркве: на Палама, Мокром, Сокоцу као и у новоизграђеним храмовима на Равној Романији,Вељинама, Војковићима итд.
Централни дио храмовске славе је света литургија уз сазлужење архијереја, односно свештенства. Вањски дио обреда је литија која се обавља у порти око храма уз одређивање кума. Литији претходи преузимање икона и барјака које око цркве носе дароваоци или ктитори. На овим славама често се освештавају новоизграђени или обновљени дијелови храма као што су звоници, иконостаси, портали и сл.
Сабори су некада имали огроман значај за наш народ. На њима се упознавало и ашиковало. Многи су баш са сабора одвели своје изабранице кући. На саборима се играло, пјевало, показивале радозналим погледима нове сукње и хаљине. Окретали су се јањци и пила ракија и пиво. Сада су многи наши сабори изгубили првобитан изглед и традиционалне карактеристике, међутим дух сабора и његова улога и мјесто у животу нашег народа је ипак очувано.