Крсне славе

Једна од главних одлика српског Православља, за коју не зна остали хришћански свијет, јесте крсна слава. Прије примања хришћанства Срби су били многобожачки народ. Поред врховног бога Перуна, кога су сви поштовали, сваки дом је имао и своје домаће божанство. По природи сентиментални и везани за домаће навике и обичаје, у сусрету са хришћанством, Срби су се најтеже одрицали тих домаћих божанстава. Али када су то већ учинили, почеше славити, по, готово идентичним обичајима, по којима славе и данас. Незаобилазни су сљедећи обреди и појмови:
По древној и устаљеној пракси наше цркве, у вријеме пред славу свештеник освећује водицу у домовима који славе. Свештеник, бар на дан раније, “заказује” водицу, то јест, најављује домаћину у које вријеме тачно долази, како би сви били на окупу и молитви. Уколико се водица свети на дан славе, заједно са резањем колача, пошто се укућани по мало напију, остатак се сипа за неку калемљену воћку, или цвијеће у кући.
На један дан уочи славе домаћица мијеси славски колач. Колач се мијеси од чистог пшеничног брашна. Тијесто се закувава са водом, и додаје се мало богојављенске и освећене водице, коју је свештеник светио пред славу. Колач се украшава разним украсима од тијеста. Сам колач симболизује Христа који је хљеб живота, а вино, којим се прелива, симболизује крв која је текла из Христових рана. Послије ломљења колача, он се исјече на кришке као хљеб. Најприје домаћин и укућани узимају и једу по дио колача, а остатак се поставља на трпезу.
За славу се купује већа свијећа, по могућности од правог воска, обично дужине 50 -60 цм, може и већа, или мања, зависно од прилика и имовинског стања домаћина. Она се ставља у чирак (свијећњак) и посебно украшава, Свијећа се пали на дан славе, непосредно пред резање колача. Домаћин се прекрсти, помене у молитви Бога и име своје крсне славе, цјелива свијећу и пали је шибицом. Свијећа и њена свјетлост симболизују свјетлост науке Христове. Свијећа гори цијелог дана на дан славе, а када изгори на неколико сантиметара до свијећњака, гаси се на сљедећи начин: Домаћин се прекрсти, узме чашу са вином, из ње захвати једну кашичицу вина и њу излије уз фитиљ свијеће која гори. Вино полако угаси свијећу. Потом се свијећа и чирак стављају пред икону, или на неко друго свечано мјесто у кући, и ту стоји до сљедеће године и пали се приликом заједничких кућних молитви.
Уочи славе домаћица припрема и славско жито - кољиво или панаију. Славско жито се кува од чистог и отребљеног пшеничног зрна. Један килограм или пола килограма жита (зависно од броја гостију), укува се у чистој води, затим се процједи и мало просуши. Просушено жито се, затим, меље. У самљевено жито додаје се шећер, мљевени ораси, мало ванилин шећера и мало морског ораха ради љепшег укуса. То се ставља у плитку чинију или тацну, лијепо обликује , и по површини се поспе шећером у праху или мљевеним орасима.