Дворац Обреновића у Такову

Са свих страна Краљевине Србије довлачио се материјал за градњу дворца за Драгу и Александра Обреновића. Народ је радио на кулук, а краљевски брачни пар у њему никада није ни преноћио. Љета Господњег, 1902. године, краљ Александар и краљица Драга добише вриједан дар од народа округа рудничког. У устаничком Такову, западно од споменика устаницима Другог устанка, изграђен је дворац. Није измучен и незадовољан народ био рад тако даривати Обреновиће. Нису вољели Драгу која није рађала насљедника круне, и која је све вукла за своју фамилију. Међутим, како је обрлатила и надвладала краља, па је он морао чинити оно што му каже, па и то да подигне двор у Такову. На основу њене жеље, луди и обијесни окружни начелник Шурдиловић, с окружним одбором и скупштином, донио је одлуку да Округ руднички са сједиштем у Чачку подигне двор о свом трошку.
Напаћени и осиромашени народ рудничко-таковског краја довлачио је материјал за дворац са свих страна Краљевине Србије. Кулуком се довозио камен и пијесак с Мораве, креч из Драгачева, грађа са Златибора. Драгу су упоређивали с проклетом Јерином. Народ је тјеран и дању и ноћу. И мајстори су на смјену радили све док се тај пусти дворац није завршио. Страховите клетве су тада пале на краља, његову породицу и на тај двор, као и на све оне који су на томе радили и одобравали да се зида, записао је у свом дневнику парох брђанске и прислоничке парохије, Станојло Ковачевић.
Чим је започела градња дворца, вјероватно по наређењу двора, тадашњи епископ жички Сава је одмах одредио комисију која је дошла у Таково да образује засебну цркву таковску, која би опслуживала храм, парохију и двор. Одређена је већа сума новца, вјероватно из буџета за набавку најпотребнијих ствари за цркву, која у том тренутку није скоро ништа имала. Одмах је одрађен циглени патос. Наравно, ангажован је и већи број људи да уреди земљиште око цркве. И тако, септембра 1902. године, дворац Обреновића бијаше приведен крају. Дворац са 36 просторија, билијар-салом, салонима...
Одлучено је да 7. септембра, те 1902. године, дан уочи Мале госпојине краљ и краљица дођу у Таково и приме кључеве дворца. Онако свечано, како и приличи једној династији да буде дарована од народа. Још изјутра, маса народа, војске, жандарма и бројних великодостојника пожурило је у Таково. Али, убрзо се пронијеше и вијести да ће Драга и Александар прво ноћити у Луњевици, а тек ујутру, на Малу госпојину, стићи под грм. "Чекали смо их на литургији, али не стигоше ни тада", пише свештеник Ковачевић. Тек неких сат послије богослужења, огласише се топови и њихов долазак. Написа још овај прота, који је иначе прижељкивао да га краљ одреди за дворског свештеника, да се Александар много занимао за историју Такова и да је том приликом обећао да ће сазидати нову и лијепу цркву у овом подрудничком селу.
И док су топови непрестано грували у част краља и краљице, запутише се они са цијелом свитом пут дворца гдје је био приређен ручак. Прије трпезе, двор је освештан. О богатом и свечаном ручку дуго је сироти народ причао и препричавао. А кад паде мрак, свечана поворка с Драгом и Александром оде за Београд. Нису градитеље, неимаре и овдашњи народ удостојили ни конака у овом велелепном здању.
Осим послуге, баштована и коњушара, послије свечаног отварања у двору није било никога. Опсједнути својим проблемима, Драги и Александру није на памет ни падао дворац у Такову. Тек када су се на њихова плећа свалиле све бриге свијета, сјетили су се и да је у току грађења дворца олуја ишчупала таковски грм, знамење Обреновића. Као да је баш то предсказало брз крај Обреновића. Истина, непуну годину послије градње дворца и пада храста, 29. маја 1903. године, краљ Александар и краљица Драга су убијени. А ни дворцу у Такову се није добро писало...
Послије убиства посљедњих Обреновића, о овом народном дару више нико није водио рачуна. Имовина се разносила, узимала, продавала и препродавала. Сам дворац је и спаљен 1917. године. Поуздано се не зна ко је то учинио. Можда солдатеске које су туда пролазиле, а можда, како је народ тврдио, и чобани, онако из нехата, док су чували овце око грма и ложили ватру да се угрију. Ни власти послије Другог свјетског рата нису имале много обзира према овом здању. Сада су од овог прекрасног двора, грађеног муком народа, остали само темељи и прича о трагичном крају једне династије.
Записано је да је народ због тешког живота и великих давања проклео и Драгу и Александра, али и све оне који су учествовали у грађењу дворца. Случајно или не, Краљ и Краљица су убијени, а начелник Шурдиловић, који је глобио народ зарад дворца, ослијепио је и умро у највећим мукама. Зло су прошли и они који су одобравали грађење овог пустог двора. Постоје писани подаци шта је све нађено у двору Обреновића у Такову. Намјештај чије је поријекло из најелитнијих француских радионица, и мноштво накита. Бразлетне, брошеви, огрлице, наруквице, игле, минђуше... А Драга није стигла ниједном да се окити овим благом.