Багрем

Бијели, ружичасти или пурпурних боја, багрем и мирисом и раскошном крошњом никога не оставља равнодушним. Ово листопадно дрво поријеклом из Америке, у Европу је стигло почетком 17. вијека. Донио га је Жан Робин, баштован са француског двора, по чијем имену је и добио назив. У народу је познат и као акација, бијели багрем, краљево дрво, капинка. Често се сади ради везивања терена, затим зато што је добра медоносна биљка, али и ради кориштења његовог дрвета, које је тврдо и трајно, у столарству.Цвјета од априла до краја маја или чак јуна. Цвјетови се формирају у групама образујући висеће гроздове дужине и до 20 центиметара. Плод је у облику спљоштене махуне тамносмеђе боје, које могу да се осуше, конзервирају и употребљавају умјесто поврћа. Кувано сјемење багрема може, рецимо, да замијени пасуљ, а пржено кафу. Бијели миришљави цветови излучују много нектара, а укусни су и свјежи и пржени. Код народа који познају вриједности овог дрвета, цвијет се бере непосредно прије отварања, а лист док је сасвим млад. Народна медицина препоручује чај од осушених цвјетова, који је истовремено укусан и љековит код прехлада и кашља. С друге стране, у свјежим махунама и сјеменкама има много бјеланчевина, угљених хидрата и масноће. Међутим, стара кора је отровна, и не смије да се користи, док се млада скида у мају и септембру и суши се на сунцу или на топлом ваздуху.

У неким нашим народним вјеровањима багрем, међутим, није добро дрво, па га не треба садити близу куће, јер ће у њу гром ударити. По неким другим вјеровањима, када сватови дођу пред младожењину кућу и по обичају стављају барјаке на дрво пред њом, треба пазити да то никако не буде багрем. Према Српском етнографском гласникуиз 1958 год, у области Лесковачке Мораве вјеровало се да „ако багрем много цвјета, родиће ситно жито“. Цвјетови багрема садрже око 40 милиграма витамина Ц, два милиграма шећера, етерично уље, смолу, танин, сириногин, али и отровне бјеланчевине фасин, робин и бензоалдехид. Сјеменке се састоје од 38 одсто бјеланчевина, 13 милиграма масног уља, влакна и угљених хидрата. Садрже и витамине А, Б1, Б2, Б6, као и минерале: магнезијум, фосфор, гвожђе, цинк, калијум, натријум, калцијум.
Припремљен као чај, багрем сузбија реуматске болове и зубобољу, а представља и савршен антисептик. Смањује повећано лучење киселине и помаже код мигрене. Ефикасно дјелује код гастритиса, горушице, чира на желуцу и дванаестопалачном цријеву. Посебно мјесто је нашао у хомеопатији. По мишљењу стручњака, одличан је у лијечењу појачане киселости желуца, код жгаравице која се јавља за вријеме спавања, мигрене, као и упале нерва лица. Западна народна медицина користи га за лијечење антивирусних обољења, грчева, кожних болести, тегоба при варењу, чишћења цријева, за смањење високе температуре, за боље лучење мокраће...
Багремов мед је веома цијењен у Европи. Чист је, течан, лаган, идеалан за дјецу старију од годину дана. Најмлађима се препоручује, јер је благ и лаган, а код одраслих јер дјелује против стреса, нервозе, несанице... Најпрозирнији је од свих врста и један од најукуснијих. Његова кристализација траје и до три године. Уколико дође до шећерења, постаје бијел, мутан, ситнозрнаст, због чега подсјећа на снијег. Ако се кристалише, теглу са медом требало би да потопите у топлу воду и ствар је ријешена. Приликом коришћења одређених дијелова багрема требало би да будете опрезни. Због токсичности неких састојака не смију да се користе стара кора, зрео лист и сирове сјеменке. Уколико се неко оглуши о препоруке, може да дође до појаве депресије, слабости, ширења зјеница, повраћања, крваве дијареје, слабог пулса, хладноће руку и ногу, бљедила, па чак и неке врсте шока цјелокупног организма.