Легенда о љековитом биљу

Када је обликовао првог човјека, Бог га је оставио да се суши на сунцу и пошао по животни дух. Тада је ђаво из зависти нагрдио ову фигуру и избушио на њој 41 рупу. Када је Бог дунуо у Адамове ноздрве, дах је, кроз отворе, ишчилио из тијела. Бог је тада убрао неке траве и запушио њиме 40 рупа, али је једну оставио отворену.
“Зашто си”, упитао је први човјек када је могао проговорити, “оставио ову рупу отворену”? “Та рупа је смрт”, одговорио му је створитељ. Ето због чега се умире. Душа полако излази кроз ту рупу.
Траве којима су остале рупе биле запушене добре су за лијечење. Бог је рекао: “Када те заболи неки дио тијела, убери неку од ових трава и излијечи се њима, умивај се њима, умотај њима своје ране”. Први човјек знао је те траве, његови синови су их знали, као и његови унуци и праунуци, али касније, мало- по мало, оне су се почеле заборављати.
Постоји много љековитих биљака, али човјек и данас не зна за све оне које су оне праве. Према рукопису из 16. вијека, Бог је, када је видио 41 рупу, изврнуо човјека наопачке, а ране је оставио изнутра. Ђаво му је тада рекао: “Господе, када овај човјек осјети да га нешто заболи изнутра, он ће се сјетити тебе”. Тако је бог изврнуо Адама и ране оставио изнутра, одакле је потекла болест.
........
Ова легенда записана тридесетих година прошлог вијека у нашим крајевима, сјајно илуструје општи мотив свих трагача за изворима младости.