Свети апостол Филип и Божићне покладе

На први позив Христов да пође са Њим, Филип је кренуо без двоумљења, јер је већ од раније био упознат са Светим писмом и оним што су Мојсије и стари пророци рекли за Христа. На Тајној вечери, Филип је изразио жељу да види и упозна Оца Небеског, а Христ је одговорио: „Ко види мене, види и Оца, ријечи које вам ја говорим, не говорим од себе, него Отац мој у мени“.
По силаску Светога Духа на апостоле, заједно са апостолом Вартоломејом проповиједао је Јеванђеље по Азији, Грчкој, Индији и Јерменији. Потом су ова двојица апостола, у Јеропољу, учинили бројна чуда, незнабошци их ухватише и разапеше на крст, окренуте наглавачке. Тада се деси страшан земљотрес, а уплашени народ, сматрајући то Божјом казном, потрчи да ослободи проповједнике. Нажалост, апостол Филип већ је био издахнуо. Ту је и сахрањен, 86.године, а мошти су му касније пренесене у Рим. Осим овог помена, слави се још и 13.јула, са Дванаесторицом апостола.

Божићне покладе славе се пред почетак Божићног поста, на дан Светог Апостола Филипа, 14. новембра. На тај дан сви укућани се госте и веселе, спрема се богата вечера по Хришћанском обичају. Данас ћемо објаснити појам покладе.
Покладе су дани пред почетка поста. Негдје се још зове и „месопуст”. Тај термин означава да је дозвољено да се мрси. Божићне покладе “падају“ пред почетак Божићног поста. Интересантно је да пред Васкршњи пост имамо двије покладе, „месне” двије седмице пред почетак поста и „бијеле” седам дана пред почетак Васкршњег поста.
Због познате строгоће начина поста и да би се организам навикао на другачији режим исхране, двије седмице пред почетак поста престаје се с конзумирањем меса, али се могу користити млијеко и млијечни производи. Бијелим покладама престајемо да користимо и бијели мрс. Покладе су, према народним обичајима, домаће гозбе свих окупљених чланова породице или сеоска весеља уочи великих постова. Стога се назив поклада доводи у везу са називом великих постова: Васкршње, Божићне, Петровске и Великогоспојинске. Прве три су у народној традицији и данас веома очуване. Према врсти хране која се спрема, у народу постоје и други називи. Тако се покладе називају бијеле или сирне кад се обавезно обредно једе тзв. бијели мрс. Месне, кад се углавном спремају јела од меса. Проштене или прочка покладе, добиле су назив по обичају да се на овај дан све увреде опраштају, како би и нама дугови били опроштени, и тако растерећени дуговања што чишћи ушли у период наступајућег поста. Зато се у народу, уз чашу, као здравица на овај дан каже: “Опрости, улазимо у пост као у море”, а присутни одговарају: “Нека је од Бога опроштено, опрости и ти мени”.
Иначе, у западној култури, за покладе се користи израз карневал. Када би дословно превели сложеницу карневал, то би значило „збогом месо”.