Свети свештеномученик Климент-епископ Римски

У Александрији упозна апостола Варнаву. Потом се придружи апостолу Петру, коме су сљедбеници већ били његова два брата, Фаустин и Фаустинијан. Промислом Божјим апостол Петар наиђе на мајку Климентову, као старицу просјакињу, а затим и на оца. И тако се опет састави цијела породица, и сви као хришћани вратише се у Рим.
Климент се није одвајао од великог апостола, који га постави за епископа прије своје смрти. Након Петрове мученичке смрти, епископи у Риму накратко су били Лин, потом Клит, па онда Климент. Са пламеном ревношћу управљао је Климент црквом Божјом, и обраћао у вјеру Христову из дана у дан велики број невјерних. Климент је, такође, одредио седам брзописаца, да пишу житија хришћана мученика, који су у то вријеме страдали за свога Господа.
Цар Трајан га је протјерао у Херсон, гдје Климент нађе око 2000 изгнаних хришћана. Сви су били запослени на тешком послу тесања камена на једном безводном мјесту. Климента примише хришћани с великом радошћу, и он им бијеше живи извор утјехе. Молитвом својом изведе воду из земље, и обрати у хришћанство толики број невјерних мјештана, да се за једну годину подиже на том мјесту 75 цркава.
Да не би даље ширио вјеру Христову, Климент би осуђен на смрт и утопљен у море с каменом о врату, 101. године. Његове чудотворне мошти извађене су из мора тек у вријеме светих Кирила и Методија.