СВИЛЕН КОНАЦ | 10/12/2014 | 14:54

Креда и линцура

Данас свако зна за креду. У безбројним учионицама свијета, ђаци излазе пред таблу и пишу кредом. Шта би, на примјер, један учитељ без креде. Па, ипак, знате ли шта је стварно креда, и како је настала...

У морској води живе многобројни облици врло ситних биљака и животиња. Један такав облик је једноћелијска животиња звана фораминифера. Љуштура ове животиње се састоји од креча. Кад ове животиње угину, њихове ситне љуштуре падну на дно мора. Временом се од њих направи дебео слој. Наравно, за то су потребни милиони година. Тај се слој постепено стрврдне и сабије у мекан кречњак који зовемо креда.
Као што знамо, разни поремећаји у Земљиној кори, често су на површину избацивали дио тла који је некад лежао на дну мора. Такав процес се десио и са земљком дуж канала Ламанш. Слојеви креде су се подигли са дна мора. Касније је море спрало мекане дијелове, а остале су огромне литице креде. Двије најпознатије литице се налазе код Довера на енглеској страни и код Дијепа на француској страни Ламанша.
У осталим дијеловима свијета наслаге креде се налазе дубоко у копну, у областима које су некада биле под водом. Овакве примјере имамо у САД, у Канзасу, Арканзасу и Тексасу. Најбоља природна креда долази нам из Енглеске, која производи годишње преко
5. 000 000 тона.
Човјек већ стотинама година употребљава креду у ово или оном облику. Школска креда, коју сви познајемо, повезана је са неком материјом која јој не да да се пуно расипа. Најбоље школске креде садрже око 95 процената природне креде. Ако јој додамо боју, добијамо креду у боји. Када се креда претвори у прах, испере и филтрира, добијемо "шпанску креду''. Она се употебљава за производњу многих корисних производа као што су: кит, боје, лијекови, хартија, зубне пасте и пудери.

У нашем народу линцура је веома цијењена и омиљена љековита биљка. Њени горки састојци појачавају лучење желудачног сока, то је од изузетног значаја за оне који болују од смањеног лучења тог сока. Појачавајући лучење она олакшава и убрзава варење. Њено преимућство је у томе што садржи танин, па се може мијешати са другим љековитим биљем.
Коријен линцуре се употребљава сам, као средство за јачање организма. Сва друга употреба је мањег значаја. Једно од важних правила, при употреби линцуре у било ком облику, јесте да се може пити само прије јела, а никако послије или за вријеме јела. У нашем народу су познати ракија и вино од линцуре.