Бајалице и басме

Инстиктивно, трагајући за лијеком, користио је биљке, материје минералног и животињског поријекла, термоминералну воду, блато. Људски дух крчио је себи пут и кроз магију, кроз вјеру и моћ светих фресака икона, светих мјеста и светих људи. Магијско-религијских радњи има у народном животу и народној медицини много. У историји медицине, магија представља период у којем је човјек покушавао да управља природним силама, док је религија, која се хронолошки надовезивала на магију, васпитавала човјека да моли. Бајање је једна од најдревнијих и најстабилнијих облика народне медицине.
Бајање је један од најстаријих облика лијечења народном медицином, и ниједан начин лијечења, тако се бар вјерује, не може бити успјешан без магијских елемената. Народна бајања, врачања, чарања, бацања чини, гатања, саставни су дио обичаја. Породични обичаји, као што су рођења, крштења, свадбе и сахране такође су пуни магије, нарочито у духовној култури нашег народа.
Сва та чарања и бајања била су дио традиционалне културе нашег народа, и до наших дана, није било проблема који су се тицали човјековог рада и живота, а који нису на неки начин рјешавани поступцима бајања (здравље, љубав, заштита од штеточина, лов, рат) Зато представљају важан споменик историје једног народа, његове културе уопште, континуитета развитка људског мишљења.
Бајање је остатак народне медицине, којим су се бавили видовњаци, чаробњаци, врачари, а понекад и свештеници.
У многобожачком времену улогу бајања код нас имала је жена. Жене су, вјерује се, тим моћима обдарене, нарочито ако су биле обиљежене с неким уочљивим тјелесним недостатком. Свака од њих је била специјалиста за одређену болест. У народу се прича, тј. вјерује, да ће болесник, уколико вјерује у бајање, брже оздравити.
Текст који бајалица изговара назива се БАСМА. Казује се на посебан начин и представља најважнији дио програма. Постоји обавеза чувања тајновитости басме, јер ако се обнародују , губе истинску снагу. Бајалице сваког прољећа обнављају своју моћ, а под старост своја знања преносе одговарајућим насљедницима.
Послушајте када бајалица, по народном вјеровању, помаже.
Она помаже када човјек изненада налети на виле и узнемири их, а оне га у срџби кажњавају. Тада, вјерује се, човјек осјети општу слабост.
Када су болести послате вјетром да угрозе здравље одређене особе. Од таквих болести, кажу, сијева пред очима и зуји у ушима.
(преведено на данашњу легалну медицину, колико смо ми схватили ове бајалице, то би био вирус грипа којег је донио вјетар. . .)
Када се човјек уплаши од неког сусрета и од тога му се поломи срце.
Када демонска бића уђу у човјека, тресу га и муче. Ова бића се тјерају пријетњом.
И најважнија бајалица, која се користи код љубавних чини.