latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 21/01/2015 | 15:05

Бабин дан

Да нико, а посебно животно важан, није заборављен у овом јануарском празновању, потврђује празник који се одржавао на данашњи дан под називом Бабин дан. По чему је он значајан...

 

Баба, која може да представља и Прамајку, обично искуснија старија жена, била је она драгоцјена особа која је помогла породиљи у порађању новог људског бића, дакле, по народном-бабица. Некад је у књигама рођених при уписивању новорођенчади обавезно навођено и име ове важне личности. О Бабином дану су све жене које су у протеклој години (између два Бабина дана) постале, или наново биле, мајке, посјећивале са новорођенчетом своје бабице и доносиле им поклоне. Обичај је најдуже очуван у источној Србији, на црноречком подручју. Захвалне мајке су, одлазећи у посјету с цвијећем, частиле своје бабице одабраним јелима и даривале их убрусима и марамама. Заузврат, при растанку, бабице су својој породиљи давале струк конопље - да тиме притегну опанке дјетету кад прохода. Дјетету су, пак, стављале на главу бијелу вуну, чиме је изражавана жеља да дијете часно доживи ту боју своје косе.

И сутрашњи дан има посебан назив. Четвртак у народном знаменовању важи за срећан или сутучни дан, а ове године је он усечни дан. Усечни дани, одређени по томе што је на тај дан пао велики празник Усјековање, чувају спомен на одсијецање главе Светом Јовану Претечи.
Овај дио године се по обиљу у храни и гошћењу назива месојеђе. Ако, по библијском науку, сваком послу под капом небеском има времена, месојеђе су оно вријеме у току године, када су наши преци његовали друштвену и дружбену страну живљења, пријатељевали за софром, склапали нова и учвршћивали стара познанства. То је било тада и најподесније да се чини, јер због зимског времена пољских радова није било, а стока се налазила на зимској прехрани ван пасишта. Послије божићног поста, износила се пред госте пршута и сушена сланина од јесенског свињокоља, па се ваљало окријепити и потхрањено тијело оснажити за напорне прољећне радове. Истина, по црквеним правилима, сриједа и петак треба да су посни дани, али треба знати да је мудри Свети Сава и манастирске људе разрјешавао поста ако им у сриједу или петак дође драг гост.
Дан је делнични, то јест радни, а како спада у ред усечних дана, а то, према народном вјеровању, није препоручљиво важније подухвате предузимати на данашњи дан.