Просени дани и „бијесна кобила“

Стари Словени су јануар звали просинац, јер тада сунчева свјетлост, пошто је од Божића и дан дужи, јаче просијава, те је стога овај мјесец тако назван. Назив је очуван у свим словенским језицима. Код Хрвата је просинац неаргументован назив за децембар, јер сунце у том мјесецу, згашњава и свјетлост му је све слабија, зато што је вријеме краткодневице .
У онај дан око Светог Саве, кад вјетар помахнита, а студен буде тако јака да се следи ждријебе у кобили, народ каже да је “бијесна кобила” и да тад, усљед хладноће, “спавају заједно миш и мачка“.

Данас ћемо направити својеврстан увод у прославу светосавских празника. Чућете неке од легенди о Светом Сави.
.........
Легенда о Светом Сави и дунђеру:

Пошао некуд дунђерин и носио пуну торбу блага на леђима. Срете га Свети Сава и, назваваши му Бога, упита га: “Шта то носиш, мајсторе?” “Талаш”-одговори дунђер, бојећи се да му не заиште новаца. Свети Сава се прекрсти и рече: “Талаш ти увијек и била”!, па тако и остаде. Дунђерин увијек ради, а никада нема пара, а талаши и сувише.


Легенда о Светом Сави и ткаљи:

Свети Сава, ходајући по свијету, као просјак, дође у једну кућу. Кад у кући жена тка, провлачи чуљак вазда с једне стране, те како провуци с једне стране на другу, вазда откини. Онда јој Свети Сава рече: “Немој тако већ ткај с обје руке, па онда ти не треба кидати потку”! Она га послуша, те почне ткати како јој је казао, и радња јој је хитрије ишла и ивица јој љепша остајала.
Послије дође једна жена и упита је: “Од кога си тако научила ткати”? ”Од кога? Та сама сам овако измислила да ми је лакше”. Онда Свети Сава рече: “Е, када си сама вазда ткала, од те радње користи не имала!”