Kако су се градиле старе сеоске куће у Војводини

Прије доласка Турака 1526. војвођанске куће биле су сличне мађарским и славонским. Под Турцима, нарочито послије војних пустошења, војвођанска кућа се, према наводима путописаца оног времена свела на земуницу. Касније су грађене плетаре, куће чији су зидови исплетени од прућа, а затим облијепљени блатом.
У другој половини 18. вијека интервенишу аустро-угарске власти и намећу прикупљање становништва у ушорена села. Извршена је парцелизација дуж друмова и раскршћа на њима. Куће су биле готово једнаке. Имале су једну собу са улице, кухињу позади, а са стране, према дворишту, отворен тријем. Двориште је од улице одвојено зидом или дрвеном тарабом. До куће се налази двокрилна колска капија. Кровови ових кућа били су двосливни и покривени барском трском или сламом.
Фасаде војвођанских кућа кречене су живим бојама сваког прољећа и јесени. Испред улазних врата постављене су дрвене клупе, на којима се сједило увече недјељом и празницима. Ове куће су имале савршено ријешену топлотну изолацију. Интересантно је и то да су научници утврдили да је најздравије живјети у таквим кућама од земље.