“Стрнџање”

Истраживањем овог локалног обичаја, сазнало се да је стрнџање значило да је момак могао са сваком дјевојком, и обрнуто, а догађало се и да више парова буде на једном мјесту. Оваква слобода младима је била дозвољена у одређеним приликама, кад су сабори, вашари, сеоске игранке. И саме мајке, просто су гурале кћерке у наручје младића, а често и саме присуствовале стрнџању. Ипак, то није била љубав без граница, знало се докле се може и смије, што значи да је мушка рука смјела само до паса, све остало осим љубљења и мажења било је неморално и недопустиво.
Увече би у селима биле сједељке. Младе дјевојке су преле и плеле вуну уз ватру. Момак би се прикрао дјевојци, зграбио вретено или нешто друго њено и појурио у мрак. Дјевојка би устала, потрчала за њим, да, као врати вретено, а сви су знали да је отишла да се љуби и милује. И ето то је било стрнџање. Ипак стрнџање се најчешће дешавало на игранкама. Момак је бирао дјевојку, а онда су пољупци и загрљаји били неизбјежни. Дјевојке због оваквог понашања нико није оговарао. Напротив, оне су сматране бољим дјевојкама и боље су се удавале…