Света Три Јерарха

У то вријеме, дошло је међу ученим људима у Цариграду до несугласица и препирки, који је од тројице светитеља био највећи. По једнима је то био Свети Василије Велики, јер је дубоко продро у тајну бића, због његове чистоте и храбрости, исти онај Василије који се својим врлинама уподобио Анђелима и такмичио се са њима. Он није тако лако опраштао грешницима, био је строг, јер у себи није имао ничег земаљског.
Други су уздизали Светог Григорија Богослова због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу, сматравши да је он највећи од њих тројице, јер се одликовао китњастим и дивним стилом, којим је превазилазио све црквене мудраце.
Насупрот њима, био је Свети Јован Златоусти, који је лако опраштао грешницима и привлачио их покајању. Зато га једни сматраху мањим од Василија Великог, а други, због његове слаткорјечивости и разумијевања слабости људских, већим од Василија.
И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но, Божјом вољом, овај спор би ријешен на корист цркве и на још већу славу тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован имаде једну визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља засебно, а потом сва три заједно. Тада му рекоше: "Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противрјечно... нити има међу нама првог ни другог". Још посавјетоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника. Поводом овога дивног виђења спор се ријеши на тај начин што се одреди 12 фебруар као заједнички празник за сва три ова јерарха. Овај празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником..
Српска православна црква слави их 30. јануара по црквеном, а 12. фебруара по грегоријанском календару.