О босиљку, опјеваном у народним пјесмама

Стара пјесма каже како ће “драги у ђул башти босиљак сијати, полако и лагано”. У другој пјесми описујући дјевојку стихови кажу- “на босиљак миришу јој груди”.
Некада су се, на Јовандан, прије изласка сунца брале разне траве и цвијеће, међу којима и босиљак. Њима су се китили момци и дјевојке и пјевали: “Дај милодуха да се милујемо, невена да му срце вене, чувар цвијећа да ме добро чува, каранфила да се не карамо, босиока да ме не смеће с ока”.
Босиљак је у народу познат као љековита биљка. Ако је неко био болестан, у посјету се одлазило са струком босиљка. Такође се говорило да се босиљком кади чељаде коме је ударило у главу. Чини се да би га данас требало чешће употребљавати и у већим количинама.