Мартовска вјеровања и обичаји и свети великомученик Теодор Тирон
Март је трећи мјесец године и има 31 дан. Код старих Римљана је, у почетку био први. Назван је по римском богу рата Марсу. Сматра се несталним, промјенљивим, због времена које је у њему непредвидиво. У овом мјесецу је прољећна равнодневица (еквиноциј), обично 20. марта, каткад и 21. марта. То је тренутак када дан и ноћ имају потпуно исто трајање. Тада се сунце налази тачно изнад екватора, и излази са астрономски „најтачнијег“ истока...
Док Срби, Бугари и Руси овај месец називају март, Словаци и Словенци марец, Хрвати га зову ожујак, Пољаци марцец, Чеси брезен, Украјинци берзен, Бјелоруси сакавик, Горњолужичани налетник, Доњолужичани позимски, Кашуби струмјаник. У марту, православци, који се држе старог календара, имају више празника. Чућете и којих.... Понедјељак 2. март, посвећен је успомени на чудо Св.Теодора Тирона, везано за кување жита, које се тог дана освјећује по светим храмовима. Истог дана некада су се организовано причешћивали ђаци из школа. Деветог дана овог мјесеца обиљежавамо Прво и друго обретање главе Св. Јована Крститеља. 22. март је и празник светих 40 севастијских мученика, у народу познатији као Младенци, када славе они брачни парови, који су се протекле године узели. Њима се тог дана носе поклони. У кућама се пеку колачи звани младенчићи и то тачно четрдесет комада.
Данас је дан којег је СПЦ намијенила обиљежавању успомене на Светог великомученика Теодора Тирона. Већ смо вам говорили о њему, а данас ћемо причати о некима народним обичајима који се практикују на овај дан и на Тодорову суботу.
За Светог Теодора, народски Тодора, вјерује се да је заштитник стоке, нарочито коња, па се овај дан назива још и Коњски дан. У таковском крају овај светац се слави, јер се вјерује да лијечи од падавице. Сељаци у то вријеме одлазе у оближње манастире са болеснима, пале свијеће и моле се Светом Теодору за здравље. Тодорова субота у Поповом пољу зове се Тодорица. Родитељи тада шаљу дјецу да се причесте. Села у Горњој Пчињи Светог Теодора славе као заштитника говеда. Кувају кукуруз који увече носе воловима и орачима да се почасте. Ломе и за ову прилику умијешен колач који се дијели стоци; овцама, козама, воловима, кравама, коњима.
У Шумадији се организују трке коња, које су популарне међу млађаријом. Овај дан су у селима Тимочке крајине прогласили за Коњски - Велики дан, па не прежу коње, већ их само јашу. Срби у Војводини вјерују да ноћу уочи светог Тодора јашу поворке бијелих коња. Међу њима је предводник хроми коњ. Постоји вјеровање да је и сам Свети Тодор јахао таквог хромог коња, па се зато може чути и назив Хрома субота.
На Тодорицу, како се још назива Тодорова субота, први пут излазе змије након зимског мировања. На Косову мисле да је некада свети Теодор управљао змијама, које су имале ноге. Кад су змије почеле да уједају људе, он се наљути на њих, одузе им ноге, а људе научи како да их туку штаповима и хватају.
Овог дана у селима источне Србије припрема се жито, односно, кољиво, као за сваку крсну славу. Прави се и колач, на којем се обавезно налазе украси у облику коња или потковице. Теодорова субота спада у оне празнике који славе почетак љетњег периода, па се тако у селима око Прокупља може чути да је то дан када Свети Теодор узјаше коња и оде да доведе љето. Друга прича каже да је то дан када роде поткивају своје невидљиве коње, пред велики пут, да би стигле у наше крајеве за Младенце. У селима лесковачког Поморавља кажу да на дан Тодорице Краљевић Марко јаше свог шарца на мору. Теодорова субота је дан када су механџије и кафеџије у пожаревачком крају држале свој еснафски пир.