Да ли је угрожен смисао Крсне славе
Иако се слава одувек сматрала етничком одредницом за српски народ, у периоду владавине комунистичког режима, готово пола вијека, тај обичај био потиснут у бројним православним породицама. Последњих 20-ак година, дошло је до правог “бума“ прихватања породичне славе и начина њеног прослављања, као и појава нових правила...
Познато је, да се породична слава насљеђује “с кољена на кољено”, са оца на сина, али данас славу желе да прослављају и људи који немају ту традицију у својој породици. Њима је омогућено сами да бирају славу коју желе да славе, или им је свештеник то савјетовао. Међутим, оживљавање тог значајног и лијепог обичаја српског народа није прошло без појава које могу да угрозе његову духовну димензију. Слава је увијек била један вид реципрочног гостопримства, што је подразумијевало, да онај код кога идете на славу, треба да буде позван у госте када ви прослављате. Затим, ако сте једном позвани на славу, значи да ћете ићи стално и да ће се та традиција преносити и на будуће генерације.
рослављања славе је такође прилика да се људи окупе и заједно успоставе духовну везу са обичајем, а домаћин је био тај који части и који улаже материјална средства. Зато српска народна традиција и не прописује ношење поклона на славу осим, како је то раније било, јабука за домаћицу или коцка шећера за дијете. Прилагођавање обичаја савременим условима омогућило је прослављање славе у кафанама или организовање прескупих слава, које могу постати проблем за госте, који можда неће моћи да организују прославу на сличан начин. Проблем је и шта понијети на славу, посебно ако је неко домаћину донео вриједан и скуп поклон, који неће моћи лако да узврати. Претјеривања се могу видјети и на прославама општинских слава у градовима. На једној таквој прослави у Београду, литију или ритуално обилажење круга око цркве, у којој учествују свештенство и најважнији чланови заједнице, пратили су јахачи обучени у народну ношњу на коњима, што је прави примјер банализације градске, еснафске или чак партијске славе са претјеривањем у трошковима и другим грешкама, показују да је данас слава све више статусни симбол, што је потпуна супротност ономе што је била некада.
Бројни су примјери мијењања и прилагођавања обичаја савременом начину живота. Тренд глобализације који влада у свијету такође значајно утиче на промену односа према традицији. И док је у оквиру ЕУ све јача традиционалистичка струја, која се труди да сачува оно што припада једном етносу или народу, у нашим крајевима, који су у процесу транзиције, и даље су евидентна сукобљавања између глобалистичке и традиционалистичке струје.