Стари ђерам

Ова врста бунара је најраспрострањенија у средњој и источној Европи. Ђерам се најчешће користио по селима и било га је у скоро сваком дворишту. Постојао и велики заједнички ђерам који се користио на ливадама поред села за напајање стада, чуваних на слободном простору. У старијим временима, на мјестима гдје је било више стоке, правило се и по неколико ђермова да би се могла намирити сва стока . Тако да се богатство сточног фонда могло мјерити и бројем бунара у селу.
Некада је ђерам био главни извор питке воде и налазио се код скоро сваке куће и салаша. Из ђерма се вода вадила помоћу ведра које је било везано за дрво, на чијем се крају налазио велики камен ради постизања равнотеже. Ђермови су били и још су инспирација сликарима и пјесницима, мјесто гдје се може утолити жеђ хладном и чистом водом, мјесто сусрета двоје младих.
Ђерам се раније користио као оријентир у непрегледним равницама Панонске низије и Украјине. Такође је служио у практичне, свакодневне, сврхе. Са покретањем руде ђерма давао се знак када је стадо стигло на појилиште, када се сви окупљају на ручак или када се радни дан у пољима завршава, или било шта друго што је већ договорено да се у појединим случајевима јавља на даљину.
Ђерам се састоји од:
Дрвеног, заштитног, правоугаоног оквира, који се поставља одмах око ископане бунарске рупе.
Балансног стуба, који се састоји из руде и дрвене рачвасте потпоре, и служи за лакше извлачење воде,
Тега, који је везан за руду (контра тег) (обично је то камен или дрвени пањ), са једне стране.
Дрвене кофе, која је везана са друге стране и којом се вадила вода. Корита или појилишта, које се састојало из једног или више једнаких дијелова, међусобно повезаних.