Света Петка

Света Петка потиче из Грчке. Рођена је недалеко од Цариграда у 10. вијеку. Послије смрти родитеља повукла се у околину Јерусалима, гдје је деценијама водила подвижнички живот. Вратила се у родно мјесто пред смрт. Њене мошти су потом однијете у Цариград, одатле у бугарско Трново, потом је чувана 125 година у Београду, у цркви на Калемегдану, а од 1641. налази се у Румунији, у граду Јашију. Било је бројних теза о њеном српском поријеклу. Ово је научно одбацио чувени историчар, архимандрит Иларион (Руварац). Ова тврдња васкрсла је и између два рата, а и данас има њених присталица. Међутим, за хришћанина поријекло светитеља уопште није битно. Важни су живот и подвизи, чуда и све оно што га је учинило светим. Тако је и ову светитељку прославио њен подвижнички живот у пустињи, безбројна чуда која је учинила послије блаженог упокојења, а чини их и данас. У Румунији је света Петка најслављенија светитељка. Стотине храмова њој је посвећено. Култ светитељке, је такође распрострањен у Бугарској, Србији и Црној Гори, Македонији, нешто мање код Грка и православних Албанаца, а код Руса веома мало. Свету Петку код нас посебно поштују жене, обраћају јој се нероткиње, а и остале у разним животним недаћама. Њеним даном сматрају петак, јер је светитељка вјероватно на тај дан рођена, отуда јој и име. Тог дана не раде одређене послове, посте, посјећују цркве и моле се св. Петки. Широм Србије и Војводине много је водица и капела посвећено мајци Параскеви. Подигнуте су у знак захвалности за молитвену помоћ неком од вјерујућих. Та су мјеста центри бројних ходочашћа нашег побожног свијета. Бројни су у родови који данас славе своју крсну славу. Она се сматра првом у низу јесењих слава. Има мишљења да је ова светитељка посебно заштитница нероткиња. Додуше, њен култ је веома распрострањен код жена, али никада Црква није њу препоручивала за молитве женама које чезну, а немају свога порода, тим прије што је сама била монахиња и девственица. Жене са овим проблемом прије би се могле обраћати оним светитељима који су били у браку и имали су сличну недаћу (свети Јоаким и Ана, праведни Захарије и Јелисавета и др), у којој им је Бог помогао.