X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Хотел Вавилон
27/12/2013 |  13:07 | Аутор: СРНА

Добој: Годишњица оснивања аустроугарског логора за Србе

- Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић изјавио је данас у Добоју да је циљ Аустро-Угарске био да, у Добојском логору и сличним мјестима, злочинима затре српско становништво и да трајно одвоји овај простор од Србије, насељавањем тог подручја другим народима.
Обиљежавање годишњице оснивања логра у Добоју - Фото: СРНА
Обиљежавање годишњице оснивања логра у ДобојуФото: СРНА
Ђокић је на обиљежавању 98 година од интернације Срба у Добојски логор 1915. године, указао на чињеницу да је током Првог свјетског рата сваки четврти Србин-мушкарац погинуо, што свједочи о херојству једног народа и његовој жртви, у намјери да буде слободан и равноправан. "То не смије бити заборављено", истакао је Ђокић. Он је поручио да се окупљањем на оваквим мјестима жели нагласити да су Срби истрајни у сјећању на своју историју, на огромне жртве свог народа, и изразити поштовање према свима који су дали животе за слободу или су били жртве злочина. "Српски народ је својим жртвовањем дао дефинитиван допринос да се геополитика тадашње Европе промијени и зато страдања не смију бити заборављена", нагласио је Ђокић. Према његовим ријечима, српски народ је у тој жртви за слободу био склон да помогне да и други буду слободни, "што је и довело до стварања нове заједнице, у којој се складно живјело деценијама након тога“. Протојереј-ставрофор Растко Максимовић, током служења парастоса за убијене у Добојском логору, навео је податак да је током априла 1916. године у логорским баракама умрло 643-оје дјеце. Он је рекао да је Добојски логор "острво Видо" Срба у БиХ и да се ова жртва не смије заборавити "ако желимо да дочекамо какву-такву будућност". Замјеник градоначелника Добоја Драган Василић изразио је задовољство што је, обиљежавањем 27. децембра, страдање српског становништва отргнуто од заборава. Вијенце на Спомен-костурницу добојским логорашима положили су делегације предсједника Републике Српске, Владе Српске, представници Амбасаде Србије у БиХ, те делегације Удружења потомака и поштовалаца српских добровољаца 1912-1918, Борачке организације Српске, Организације породица погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, Савеза логораша Српске, Савеза организација и удружења ратних војних инвалида, представници Града Добоја и делегација 3. Пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ. Духовном академијом, која је одржана у добојском Центру за културу и образовање, завршена је тродневна манифестација "Дани добојског логора". У аустроугарском логору за Србе у Добоју, који је основан 27. децембра 1915. године, а затворен 5. јула 1917. године, био је заточен 45.791 Србин, а 12.000 их није преживјело. Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова утврдио је као догађај од посебног значаја интернацију Срба у добојски аустроугарски логор, будући да је тадашња Аустро-Угарска извршила први геноцид над Србима у 20. вијеку. Обиљежавање "Дана добојског логора" почело је у сриједу уручењем награда учесницима конкурса "Српска голгота 20. вијека" у добојском Центру за културу и образовање. Другог дана одржана је јавна трибина "Срби у Првом свјетском рату", на којој су о страдању српског становништва говорили историчари Жељко Вујадиновић, Драга Мастиловић и Слободан Шоја. МАРКОВИЋ: МНОГЕ НАЦИСТИЧКЕ ТЕКОВИНЕ СУ АУСТРОУГАРСКИ ИЗУМ Први концентрациони логори у Европи основани су за Србе још у Аустро-Угарској током 1915. и 1916. године, али се о томе мало зна, између осталог због аустријске политике умањивања сопствене одговорности за злочине нацизма, изјавио је Срни историчар из Београда Предраг Марковић. "Аустријанци све вријеме воде покварену политику - да су они другачији, да нису они криви, него су криви нацисти, а заправо многе тековине каснијег, нацистичког режима, заправо су аустроугарски изум. Многи руководиоци нациста били су Аустријанци, укључујући и самог Хитлера", навео је Марковић. Према његовим ријечима, разлог је и тај што ти логори нису били тако ужасни као концентрациони логори у Другом свјетском рату и у њима су људи умирали углавном од глади и болести, а нису истребљивани, тако да је ова, много драматичнија прича, покрила прву. Марковић подсјећа да је чувени логор из Другог свјетског рата Маутхаузен основан у Првом свјетском рату и да су његови први затвореници били Срби, цивили "тако да кориштење концентрационих логора заправо није нацистички изум, коришћен је у Аустро-Угарској против Срба". "У свјетским оквирима први концентрациони логори за цивиле били су логори у које су Британци затварали побуњене потомке холандских досељеника Буре у Бурском рату почетком 20. вијека, али у европским оквирима може се рећи да су Срби били први који су затварани у концентрационе логоре", истакао је Марковић. Он је оцијенио да није реална опасност да би ђаци једног дана у Европи могли да уче како су Срби криви за Први свјетски рат, али истиче да ће тенденција бити да се тај рат прикаже као бесмислени рат унутар европске породице. "Први свјетски рат је генерално успомена које се Европљани стиде. Он нема ту јасну подјелу на добро и зло као Други свјетски рат и тенденција ће бити да то буде приказано као један бесмислени рат, као рат унутар европске породице, у коме је дошло до непотребних људских патњи", закључио је Марковић. На данашњи дан, 27. децембра 1915. године, основан је аустроугарски логор за Србе у Добоју у којем је било заточено више од 45.000 Срба, од којих 12.000 није преживјело. Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова утврдио је као догађај од посебног значаја интернацију Срба у добојски аустроугарски логор, будући да је тадашња Аустро-Угарска извршила први геноцид над Србима у 20. вијеку.